Srbija i Balkan
Trodnevna epopeja Jašariju: Terorista kao "nesalomivi duh koji je iznedrio rat protiv Miloševića"
Posle isteka roka Jašariju da se preda, iz same kuće pretvorene u tvrđavu, iz dvorišta, krenula je žestoka paljba na bezbednosne snage Srbije pri čemu je korišćeno i teško naoružanje, minobacači, mitraljezi, ručni bacači granata, snajperi
Na "Kosovu" je juče započela trodnevna epopeja Ademu Jašariju, posvećena, kako Albanci kažu, "ocu nacije", "legendarnom komandantu" i "osnivaču UČK". Na 26 godišnjicu likvidacije ovog, za Srbiju i Srbe dokazanog teroriste, predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani izjavila je sinoć u Prištini da je "mart mesec urezan u anale borbe albanskog naroda za slobodu, mesec kada je nesalomivi duh Adema Jašarija i OVK iznedrio rat protiv genocidnog režima Miloševića".
Na svečanoj sednici Skupštine Kosova, premijer Aljbin Kurti dodao je da za njega "Adem Jašari ima najveći udeo u istoriji nacije" kao i da "Jašari ima veliku priču koja je najveća priča koju čovek može da ima u istoriji svoje zemlje".
Od 5. do 7. marta 1998. godine u selu Prekaz u Drenici, jezgru dreničkih terorista, trajala je operacija srpskih bezbednosnih snaga u kojoj je likvidiran Jašari a sem njega i više članova njegove porodice kao i grupe koju je predvodio, koja je iz Ademove kuće pružila oružani otpor bezbednosnim snagama Republike Srbije.
Neposredno pre početka operacije, u zoru 5. marta grupa albanskih terorista iz Drenice koju je u to vreme predvodio Jašari napala je u selu Lauša kod Srbice patrolu MUP-a Srbije, dvojica policajaca su ranjeni pa su policijske snage krenule u poteru za teroristima koji su se povlačili ka selima Gornji i Donji Prekaz. Samo par dana ranije, krajem februara, grupa terorista napala je i u Drenici ubila četovoricu policajaca a dvojicu ranila. Istog dana, 5. marta ujutru, u selu Donji Prekaz napadnuta je još jedna policijska patrola, snage MUP-a Srbije nastavile su poteru za pripadnicima UČK koji su se povukli u Jašarijevu mahalu u samom selu.
Prema zvaničnoj, policijskoj verziji događaja, oko mahale i same kuće Jašarija, trospratnice jake gradnje pretvorene u utvrđenje, napravljen je obruč, a oko samog sela i tog područja još jedan širi prsten. Jašariju je upućen poziv da se preda, ostavljen mu je i rok od dva sata da to učini, što je on odbio. U međuvremenu, prema ovoj verziji događaja, nekoliko desetina civila među kojima je bilo žena, dece, staraca, izašlo je iz mahale, dok je u samoj kući ostalo 50-tak lica.
Posle isteka roka od dva sata, iz same kuće pretvorene u ojačani, dobro utvrđeni bunker, iz dvorišta, krenula je žestoka paljba na bezbednosne snage pri čemu je korišćeno i teško naoružanje, minobacači, mitraljezi, ručni bacači granata, snajperi... Ubrzo su dvojica policajaca iz obruča ubijeni, još trojica su ranjeni.
Neki od učesnika, svedoka, kasnije su pričali da su neke od mnoštva žena koje su ostale u kući povremeno izlazile iz podruma u dvorište ili se pele na sprat, pucale na policajce iz automatskog oružja, raznosile municiju opkoljenim teroristima.
Prema tvrdnji generala u penziji Bratislava Dikića, Jašari je za vreme dvodnevnog otpora, lično ubio nećaka zbog "kukavičluka" dok je ovaj, navodno, pokušavao da se preda srpskim snagama.
Po još jednoj verziji događaja, tokom sukoba, u jednom trenutku žene i deca korišćeni su od strane Jašarija kao živi štit kako bi se dobilo na vremenu dok opkoljenim u kući ne stigne pojačanje. Jašari je kako navode neki izvori očekivao da će mu čitavo albansko stanovništvo Drenice pristići u pomoć.
Kako Jašarijev bunker nije mogao biti razbijen čak ni upotrebom težeg oružja jačeg kalibra, upotrebljena je i veća količina suzavca koja je ubacivana u dvorište i kuću... Posle više od 27 sati borbi, Jašari, njegova grupa, članovi porodica koji nisu napustili kuću likvidirani su... Po albanskim izvorima ukupno 56 osoba. Ostale kuće u selu bile su netaknute. U selu su nađena i tri bunkera, dva sa medicinskom opremom, jedan kao komandno mesto pun oružja, municije, eksploziva.
Policijska akcija u Donjem Prekazu u zapadnim medijima ubrzo je predstavljena kao "masakr nad nedužnim albanskim civilima". Četiri dana kasnije, 9. marta, Kontakt grupa u Londonu zatražila je od predsednika SRJ Slobodana Miloševića da hitno reši kosovsko pitanje a dat je i rok od 10 dana za povlačenje specijalne policije iz pokrajine kao i obustavljanje akcija protiv "albanskih civila".
Sa svoje strane, Vlada Srbije "izrazila je žaljenje za žrtve albanske terorističke okrutnosti i nemilosrdnosti", pri čemu "policija nije mogla da zna da su tamo bili prisutni civili", naglasivši da su "OVK teroristi krivi što nisu civilima dozvolili da napuste mesto sukoba".
Penzionisani general srpske policije Goran Radosavljević Guri pre nekoliko godina u izjavi za Bi-Bi-Si na srpskom rekao je da je akcija u Prekazu "izvedena u principu po svim pravilima".
"Svi znamo ko je bio Adem Jašari, da je bio terorista, kriminalac, ubica, lopov, koji je pravio probleme i Srbima i Albancima. Znam da su, kad je završena ta akcija, mnogi Albanci u mahalama Geca i Gornje Prekaze slavili, jer on je ulazio u njihove kuće, silovao im žene i ćerke, to je bio kriminalac par ekselans", rekao je Radosavljević.
Vrlo brzo, albanska propaganda stvorila je od Jašarija nacionalnog heroja ništa manjeg od Skenderbega. Jašariju je podignut veliki spomenik u Prištini, sem toga i u Tirani u Skoplju, pre nekoliko dana i u Južnoj Mitrovici. Aerodromu Slatina kod Prištine dato je ime Jašarija.
Za Albance nacionalni heroj, za Srbe na Kosovu i Metohiji, bez dileme – terorista ruku krvavih do lakata.
Ko je bio Adem Jašari
Rođen 1955. godine u Drenici, završio srednju tehničku školu, otac Šaban bio je prvi učitelj u tom delu Kosova posle Drugog svetskog rata.
Dostupni podaci govore da je Adem Jašari posle 1990. godine više puta bio u Albaniji gde je pohađao vojno-diverzanteske kurseve, a zatim započeo formiranje oružanih formacija na Kosovu koje će brzo prerasti u terorističku organizaciju pod imenom Oslobodilačka vojska Kosova. Navodi se da je u Albaniji bio sa braćom Hamezom i Muratom, i braćom Kadare, da je stekao čin majora. Ostalo je zabeleženo da je tadašnja SDB Srbije pokušala da ga uhapsi krajem decembra 1991. godine ali je grupa koju je predvodio Jašari uspela da pobegne.
Narednih godina Jašarijeva grupa postaje nosilac terorističkih dejstava na KiM zbog čega je Jašari osuđen u odsustvu u Okružnom sudu u Prištini na 20 godina robije. Na spisku osuđenih jula 1997. godine našli su se i Iljaz Kodra, Sahit Jašari, Fadilj Kodra, Jakup Nura, Zenan Kodra i Redžep Seljimi, a na 10 godina zatvora je osuđen i Hašim Tači.
Krajem aprila 1996. godine, Jašarijeva grupa izvela je nekoliko sinhornizovanih napada u Peći, Štimlju, Dečanima, na putu Rožaje – Priština kod Kosovske Mitrovice kada je ubijeno pet i ranjeno još pet osoba. U selu Ludovići blizu Srbice, 25. novembra 1997. grupa terorista pod komandom Jašarija u zasedi je dočekala policijski konvoj koji se kretao prema selu Voćnjak.
Još jedan sukob sa policijom desio se početkom 1998. godine, 22. i 23. januara kada je na putu Srbica - Drenica došlo do puškaranja grupe terorista i policije. Grupa koju je predvodio Jašari pobegla je tada u selo Donje Prekaze, ubrzo je stigla i policija, pozvali su Jašarija i saborce da se predaju ali su teroristi u opštoj pucnjavi koja je nastala, napadu na policiju iz skoro svih kuća u selu, uspeli da se izvuku. Posle tog sukoba, javljeno je da je Jašari ranjen.
Po oceni Nebojše Čovića, nekadašnjeg šefa Koordinacionog tela za KiM, Jašari je bio "seoski kabadahija" koga Zapad pokušava da predstavi kao intelektualca i koji je 1991. godine prebegao u Albaniju gde su ga obučavali penzionisani NATO generali.
"Sve do likvidacije Jašarija, njegova grupa je bila na listi terorističkih organizacija u SAD, ali je nakon tog događaja skinuta sa liste", izjavio je Čović pre nekoliko godina agenciji Tanjug.
Po mišljenju Veljka Odalovića koji je od 1997. do 2001. godine bio načelnik Kosovskog okruga Jašari je bio "drumski razbojnik koji je oko Srbice zaustavljao i pljačkao svoje neistomišljenike, i Srbe i Albance i čija je banda počinila na desetine ubistava".
''Jašari je likvidiran u kući koju je pretvorio u tvrđavu u kojoj je bio štab OVK, a nije dozvolio civilima da izađu iz kuće što govori o njegovom fanatizmu, ali i o tome da je možda verovao da će ga neko spasiti ili da će se neko od zapadnih moćnika umešati u tu akciju'', rekao je Odalović pre par godina za agenciju Tanjug i dodao da je u toj akciji likvidirano 38 terorista, a poginulo je 28 civila.
