Rusija traga za četiri "državljana" takozvanog Kosova, od kojih su najmanje trojica policajci, prenosi Radio Slobodna Evropa, dodajući da se oni sumnjiče za umešanost u "hapšenje i zlostavljanje" Mihaila Krasnoščenkova 2019.
Krasnoščenkov, koji ima rusko državljanstvo, tada je bio zaposlen u Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), kao vođa njihovog tima u Zubinom Potoku.
Rusija, koja ne priznaje ilegalno proglašenu državnost južne srpske pokrajine, za njima je poternicu izdala kao za državljanima Srbije.
Pripadnici policije "Kosova" osumnjičeni su za krivična dela "nezakonito hapšenje" i "otmica", za koja je u toj zemlji preti kazna do 12 godina zatvora. Zahtev za njihovo hapšenje upućen je i Međunarodnoj policijskoj agenciji Interpol.
Ko su policajci za kojima se traga
Prištinski mediji početkom meseca su izvestili da su među policajcima za kojima je Rusija raspisala poternicu dvojica pripadnika tamošnjih elitnih jedinica: Besart Ahmeti i Aljban Jetulahu.
Radio Slobodna Evropa dodaje da je imao uvid u listu međunarodno traženih lica koju je sačinilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije, a na kojoj se nalazi i ime Faruka Gašija, koji je prema njihovim saznanjima takođe policajac.
Na spisku je još jedan državljanin Kosova B.H. – čije je puno ime, kako se navodi, poznato redakciji RSE, ali za koga se ne zna da li je policajac, ni da li postoji zvaničan zahtev Interpolu za njegovo hapšenje.
Šta se desilo Krasnoščenkovu?
"Na putu od Zubinog Potoka do Mitrovice, automobil kojim je upravljao Krasnoščenkov napali su ljudi, među kojima je bio i Ahmeti, iako je Krasnoščenkov pokazao svoj identifikacioni dokument. Oni su nasilno izveli Krasnoščenkova iz automobila, pretukli ga, vezali i odveli u zgradu u Mitrovici, gde su ga protiv njegove volje držali do 14:00 časova, kada je UNMIK protestovao zbog kidnapovanja svog službenika", navodi se u izveštaju Interpola o Ahmetijom slučaju.
Krasnoščenkova je, "kosovska policija" navodno "uhapsila" u okviru akcije protiv šverca i organizovanog kriminala na severu Kosmeta, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Pod ovim opravdanjem, inače su, u poslednje vreme hapšeni i brojni Srbi.
Krasnoščenkov je nakon otmice pušten, jer je kao pripadnik UNMIK-a imao diplomatski imunitet, ali su ga prištinske vlasti proglasile nepoželjenom osobom i proterale.
"Odluka je doneta zbog delovanja ruskog državljanina protiv ustavnog poretka Kosova, univerzalnih vrednosti, mira i stabilnosti", rekao je tada premijer privremenih prištinskih institucija Ramuš Haradinaj.
Krasnoščenkov, koga su pripadnici prištinske policije tokom otmice maltretirali, kasnije je bio na lečenju u Beogradu.
Radio Slobodna Evropa elegantno izbegava da pomene da su tog dana, u Zubinom potoku prištinski specijalci sprovodili čist teror: ranjeno je četvoro ljudi, petorica uhapšena, a oni su tukli, lomili automobile, sekli gume, uništavali domove Srba tokom "pretresa"...
Boban Janićijević (1976) primljen je u KBC Kosovska Mitrovica sa otvorenim povredama leve potkolenice, a Radenko Milovanović (1979), sa zatvorenim povredama desne potkolenice. Ruski državljanin Mihail Krasnoščenko (1956), radnik UNMIK administracije koji je na Kosmetu u to vreme bio 20-tak godina zadobio je tada teške povrede glave i lica, dok je Razvigor Cvetić (1953), gluvonema osoba, zadobio iste povrede tako što je, kako je tada naveo dr Zlatan Elek, šutiran čizmama u predelu nosa i desne orbitalne regije kao i leđa, dok su ga pripadnici ROSU udarali i kundakom.
Tokom akcije, u nekoliko srpskih opština uhapšeno je ukupno 28 osoba od kojih 23 Srba, policajaca i civila, a sve pod optužbama za navodno učešće u organizovanim kriminalnim grupama, zloupotrebu službenog položaja, podmićivanje i krijumčarenje robe.