Srbija i Balkan
RT Balkan istraživanje: "Inatljivi" Srbi sve više protiv antiruskih sankcija
Čvrst nacionalni konsenzus oko pitanja sankcija, Kosova i Metohije i članstva u NATO-u
Što su veći pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, inatljivi Srbi se tome sve više protive, pokazalo je najnovije istraživanje Nove srpske političke misli urađeno za potrebe RT Balkan, a koje je otkrilo nikad veći procenat ljudi koji odbijaju ovaj vid "kažnjavanja" Moskve.
Anketa urađena u periodu od 17. do 26. februara na uzorku od 1.000 stanovnika pokazala je da je da je se sankcijama protivi 83,2 odsto.
"To je pitanje koje postavljamo periodično u poslednje dve godine i sada smo dobili pomalo iznenađujući rezultat – ne u smislu nalaza, nego u smislu najvećeg procenta ljudi koji se tome protive. Iako protivljenje sankcionisanju Rusije nikad nije ni išlo ispod 79 odsto, sada dobijeni podatak je posebno frapantan u svetlu dugotrajnih i rastućih pritisaka na Srbiju", ukazuje Đorđe Vukadinović, koordinator istraživanja.
Da li je to srpski inat – o tome se, kako on kaže, može nagađati, iako veruje da je u pitanju "miks" i emocionalnih i racionalnih elemenata – odnosno uviđanja Srba da bi takva opcija bila loša ne samo po interese srpsko-ruskih odnosa nego i po interese same Srbije.
"Pritisak da se sankcije uvedu je nekad brutalniji, nekad blaži, ali očigledno ne daje nikakve rezultate. Promovisanje antiruskog narativa u javnosti Srbije jednostavno ima slabu ili nikakvu prođu uprkos svom pritisku i lobiranju i različitim političkim, medijskim i propagandnim delovanjima", zaključuje Vukadinović.
U gotovo istoj meri u kojoj se protive antiruskim sankcijama, Srbi se protive i ulasku Srbije u NATO. Čak četiri petine građana, odnosno 84,6 odsto ispitanika ne želi da naša zemlja uđe u Alijansu, dok je procenat onih koji bi se priključili tom savezu 7,6 odsto.
"To su rezultati koji se pojavljuju i u drugim istraživanjima, i zato bih rekao da se ovo pitanje i ne postavlja tako često u našoj javnosti, baš zato što je više-manje poznato kakav je odgovor. Zato se i izbegava je je to prilično poguban nalaz za pristalice evroatlanskih integracija", pojašnjava Vukadinović.
Srbi, dakle, nikako ne vole NATO, ali zato vole BRIKS. Na pitanje da li podržavaju uspostavljanje najčvršćih veza sa Rusijom, Kinom i drugim članicama te organizacije, 68, 8 odsto izjasnilo se pozitivno. Toj saradnji se protivi 12,8 odsto ispitanika dok dvadesetak procenata anketiranih nema stav – što Vukadinović objašnjava činjenicom da je BRIKS relativno nova tema o kojoj se ne priča puno u javnosti.
"BRIKS nije isti tip organizacije kao NATO ili EU, nije im ni sličan, ali ga javnost doživljava kao ekonomsko-kulturološku alternativu evroatlanskim integracijama. Tako je to pitanje, čim se pojavilo, steklo većinsku naklonost većine građana Srbije", ukazuje koordinator istraživanja NSPM-a.
Rezultati ankete, pokazali su i da, iako kad je reč o NATO članstvu među Srbima nema ni traga pozitivnog odnosa, prema EU postoji načelno pozitivan stav – ali samo pod uslovom da nam zauzvrat ne traže nezavisnost "Kosova". Što nam sada sve otvorenije traže.
Tako da, kada se pitanje o ulasku u EU konkretizuje, odnosno poveže sa defakto i dejure prihvatanjem nezavisnosti "Kosova" procenat onih koji podržavaju članstvo pada sa 42 na svega 12 odsto. Protivljenje Evropskoj uniji raste na čak 76 odsto. U principu, Srbi nemaju ništa protiv EU, ali cenu, koja se od njih traži za "ulaznicu" u to društvo – neće da plate.
"Nažalost, ta trampa i nepristojna ponuda jeste na stolu i nije to više nikakva spekulacija, već je sada i zvanično predstavljeno od strane i organa i lidera EU. To je realan uslov, ako francusko-nemački plan postane deo pregovaračkog procesa, a kažu da jeste ili da će postati. Dakle, to nije hipoitetičko ni spekulativno pitanje, već se tiče onoga što je realno na dnevnom redu", ističe Vukadinović.
Ali, procenat onih koji su spremni da daju Kosovo i Metohiju kako bi se priključili "evropskoj porodici" jedva da je malo manji od onih koji podržavaju ulazak Srbije u NATO. Srbi na to jednostavno ne pristaju.
Koliko je relativan procenat načelne podrške EU, vidi se i iz pitanja koje se odnosi na to kolike su šanse da zemlja u taj blok uđe u narednih 10 godina.
Svega 6,4 odsto misli da su šanse velike, dok gotovo 80 odsto ljudi veruje da su šanse da se priključimo toj zajednici male ili nikakve.
"To pokazuje objektivni porast skepticizma, ili možda pre treba reći realizma u pogledu evrointegracija. EU ima još uvek uslovno rečemo pozitivan imidž ali je on itekako okrnjen maćehinskim odnosom EU prema Srbiji i Srbima, tako da kada se pitanje o članstvu u toj organizaciji stavi u real-politički kontekst, procenat podrške opada", ističe Vukadinović.
Na pitanje o poziciji Srbije na KiM 59,8 odsto ispitanika odgovorilo je da veruje da je pozicija slabija nego pre deset godina, 5,8 odsto misli da je jača dok je 16,6 odsto vidi kao istu kao pre jedne decenije.
"Interesantno je da se u tome da je pozicija slabija slažu manje-više simpatizeri i vlasti i opozicije, kao što između njih postoji i konsenzus u otporu sankcijama, odbijanju nezavisnosti Kosmeta i članstva u NATO-u kao i u podršci BRIKS-u. Tako apsolutno ubedljive brojke pokazuju čvrst nacionalni konsenzus oko ovih pitanja", zaključuje Vukadinović.
Na dnevnopolitičkom nivou, podeljenost javnosti je mnogo veća, što se vidi u odgovorima na pitanja o stavovima u pitanju regularnosti izbora i oko toga treba li da budu ponovljeni. Da su izbori bili regularni veruje 31,8 odsto, a oko 35,8 misli da je glasanje pokradeno. Da je bilo manjih propusta koji nisu učestvovali na ishod izbora smatra 18,2 odsto.
Kada je reč o ponavljanju izbora, "da" kaže 29, 6 odsto građana, a "ne" 53 odsto.
