Bajdenova administracija Crnoj Gori šalje novog ambasadora, i to ni manje ni više nego Albanca školovanog u Prištini.
Kako bi rekao crnogorski politikolog i osvedočeni "ljubitelj" Srba Ljubomir Filipović, Aliju je "naš čovek sa Balkana".
Rođen je, naime, u porodici imigranata iz Kerčova u Makedoniji, a u svedočenju pred Senatom prilikom potvrđivanja njegove nominacije rekao je da do Amerike ne bi stigao bez žrtvovanja roditelja, Azema i Širli koji su "pobegli" i nekadašnje zajedničke države.
"Pobegli su iz bivše Jugoslavije, ostavljajući sve iza sebe kako bih omogućio mojim sestrama i meni da nastavimo sa boljim životom u Sjedinjenim Državama", rekao je Aliju, kome su, očigledno, u jednom trenutku proradili geni, pa se vratio na Balkan. I to u Srbiju, gde je diplomirao medicinu u Prištini i upoznao ženu – Makedonku.
Kao svaki pravi gastarbajter jugonostalgičar, nije Aliju propustio da obiđe ni bivše jugoslovenske zemlje, tako da mu ni Crna Gora nije nepoznanica, budući da je svojevremeno od 2014. do 2017. godine u Podgorici bio angažovan i kao zamenik šefa misije američke ambasade.
Diplomata koji je nakon školovanja u Prištini, magistrirao i strateške studije na Ratnom koledžu Američke vojske u Pensilvaniji, takođe je do nedavno radio kao otpravnik poslova u Ambasadi SAD u Budimpešti, a služio je i kao zamenik šefa misije Ambasade SAD u Poljskoj, i kao generalni konzul u Krakovu. Prilično ispunjena karijera za jednog albanskog imigranta.
U govoru pred Odborom za spoljne poslove američkog Senatom Aliju se pohvalio da je promovisao američke interese i vrednosti u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj i na "Kosovu".
Šta obećava Aliju?
Izbori u Crnoj Gori 2023. godine "dali su istorijsku priliku da zemlja ubrza put ka EU", ocenio je Aliju prilikom debate o svojoj nominaciji.
"Moramo takođe biti jasni o rizicima koje za ovaj cilj predstavlja vladajuća koalicija i ostati angažovani, uz praktična rešenja, da pomognemo zemlji da zauzme mesto koje joj pripada u Evropskoj uniji, što je želja 80 odsto Crnogoraca", rekao je Aliju, kome se očigledno, ne dopada srpski deo pomenute koalicije.
Najavio je i četiri prioriteta svoje buduće misije ističući da "brutalni rat Rusije u Ukrajini naglašava hitnost da Crna Gora ubrza ključne reforme za pristupanje EU, demokratski razvoj, stabilnost i prosperitet".
"Predvodiću međuagencijski napor da se angažuju crnogorski lideri i promoviše vladavina zakona, borba protiv ukorenjene korupcije, za poštovanje ljudskih prava koji će pružiti opipljive rezultate građana Crne Gore, sve u skladu sa ciljevima nacionalne bezbednosti SAD", naveo je on.
Drugi ključni momenat njegovog angažmana biće, kaže, produbljivanje NATO veza sa Podgoricom, dok je treća stvar kojoj će se posvetiti jačanje otpornosti Crne Gore na "zlonamerne aktere koji žele da potkopaju njenu demokratiju i institucije".
"Sarađivaću sa međuagencijskim, EU i lokalnim partnerima u borbi protiv dezinformacija, podršci civilnom društvu i pojačavaću poruke SAD o transatlantskim vrednostima", obećao je Aliju, koji je naveo, kao četvrti prioritet, podršku ekonomskom prosperitetu Crne Gore kroz obnovljen američko-crnogorski ekonomski dijalog za jačanje investicione klime, unapređenje infrastrukture, i diverzifikaciju izvora energije.
Diplomata koji voli ljude?
"Diplomata koji voli ljude", kako je u jednom intervjuu za crnogorske medije sebe opisao Aliju, govori engleski, albanski, makedonski, crnogorski, poljski, srpski, ali može da se dopisuje i na nemačkom, turskom i grčkom.
"Nisam shvatio koliko je Crna Gora lepa i koliko su Crnogorci tako lepi ljudi, ljubazni i gostoljubivi. Do danas nisam sreo nikoga ko je zlonameran, što je retkost. Moj cilj je da dobro naučim vaš jezik, posebno sleng koji Crnogorci svakodnevno koriste. Na primer, kada mi neko kaže 'hvala' (hvala), ja kažem 'vazda' (bilo kada) – predstavljao je sebe Aliju kao srdačnog i dobro uklopljenog u crnogorsko društvo.
Da Aliju nije baš takav zaljubljenik u ljude kakvim sebe predstavlja, moglo se čuti i prilikom razgovora o njegovoj nominaciji u Senatu. Republikanski senator Džejms Riš osvetlio je tada malo drugačiju stranu albanskog diplomate.
"Zabrinut sam u vezi sa njegovom rasuđivanjem i vođstvom kao zamenika šefa misije u ambasadi u Varšavi. Aliju nije tražio odobrenje od Vašingtona kada je strani državljanin sa poslovnim vezama boravio u službenoj rezidenciji, uz njegovu dozvolu, šest nedelja. Ova osoba je bila strana državljanka sa poslovim vezama upravo u Crnoj Gori, zemlji za koju je gospodin Aliju sada nominovan", rekao je Riš.
I ne samo to, nego je senator naveo da je nekoliko službenika koji su radili pod Alijevim vođstvom – za rad s njim rekli da je bio "toksično" iskustvo.
"Jedna od ovih osoba je napisala zvanično pismo u vezi sa pritužbama protiv gospodina Alijua, čiju redigovanu kopiju danas podnosim za zapisnik. Atmosfera je opisana kao 'teška za osoblje' dok je Aliju bio tu, a odmah po njegovom odlasku, to je prestalo", rekao je tada Riš.