Srbija i Balkan
Holandija kao desničarski "tester" za celu Evropu: Vildersa nemoguće ignorisati
Kontroverzni pobednik parlamentarnih izbora, sve je prihvatljiviji politički partner za druge partije
Holandski desničar Gert Vilders, pobednik na parlamentarnim izborima u toj zemlji, uprkos svojim kontroverznim idejama, poput one o zabrani Kurana, postao ne nezaobilazna politička snaga koju niko od rivalskih partija ne može da ignoriše.
Tako je, prema oceni "Njujork tajmsa", i sama Holandija postala "tester" čitave Evrope koja se i sama bori sa dilemom šta da radi sa ekstremno desnim snagama koje su napredovale toliko da se više ne mogu smatrati marginalnim.
Italija već ima desnog lidera, a švedska vlada zavisi od stranke sa neonacističkim korenima. Krajnja desnica sada predstavlja značajnu opoziciju u Francuskoj i Nemačkoj, što nameće pitanje koliko se još partije sa ovog dela političkog spektra mogu "izbegavati".
U Holandiji su, recimo, neke mejnstrim stranke odgovorile na ovaj izazov tako što su jednostavno ušle u pregovaračku sobu kako bi pronašle način da sarađuju sa Vildersom.
Koalicioni pregovori o formiranju nove vlade, koji su trajali nedeljama ili mesecima, prekinuti su u februaru, ne zbog nečeg što je pobednik na izborima uradio - već zbog budžetskih brojeva.
Suštinski, kako ukazuje "Njujork tajms", Vilders se postepeno "normalizuje" u Holandiji, a druge stranke ga sve više prihvataju.
"Njegova normalizacija ide veoma brzo. Većina mejnstrim medija i političara tretirala je koalicione pregovore sa Vildersom kao normalne, što je, uostalom, i stav većine Holanđana", kaže holandski politikolog sa Škole za javne i međunarodne poslove Univerziteta Džordžije Kas Mud.
Stranke na levici su kategorično rekle da i dalje odbijaju gospodina Vildersa. Ali pitanje kako vladati s njim i nije za njih – već za partije širom ostatka političkog spektra.
Zabrinutost koja se vrti oko Vildersa i dalje je takva da su na početku pregovora četiri strane za stolom preduzele neobičan korak potpisivanja dokumenta kojim se obavezuju da će poštovati holandski ustav.
Očekuje se da će takvo obećanje, kao i potreba da se skupi podrška više stranaka, ograničiti njegovu sposobnost da drastično promeni bilo koji stub holandske vlade ili da progura neustavne zakone.
Potpisivanje dokumenta i samom Vildersu je pomoglo da postavi određenu političku distancu od svojih najekstremnijih pozicija u pokušaju da pronađe zajednički jezik sa drugim strankama, ostavljajući utisak da je malo i promenio svoje stavove.
Ipak, "Njujork tajms" ukazuje da njegova platforma i dalje uključuje brojne neustavne predloge, uključujući zabranu džamija i islamskih škola.
Vilders je, međutim, uprkos svemu tome, jedno od najpoznatijih političkih lica u Holandiji i poznat je po grubom jeziku. On je u Predstavničkom domu od 1998. godine – najdugovečniji je član.
Veći deo tog vremena bio je stalni deo opozicije. Ali postigao je svoj najveći uspeh na poslednjim izborima povezujući svoju dugogodišnju antipatiju prema imigraciji za druga pitanja zbog kojih su holandski građani najviše brinuli, poput nedostatka pristupačnog stanovanja.
Da bi pokušali da nađu izlaz iz ćorsokaka oko formiranja vlade — i da izbegnu svima najmanje omiljenu opciju, nove izbore — političari su sve spremniji na neobične aranžmane.
Neki su izneli ideju o formiranju manjinske koalicije, ili kabineta koji bi mogao da uključuje ministre iz drugih, manjih partija. To bi takođe moglo uključiti političke autsajdere, potencijalno ugledne bivše političare koji bi služili stvaranju veće tampon između vlade i parlamenta. Ali političkim analitičarima kao i samim političarima nije jasno šta bi to značilo u praksi.
Mogli bi da ga spreče da postane premijer, ali u gotovo svim mogućim scenarijima, njegova stranka bi morala da bude deo vlade. Gotovo da nema šanse da ga zaobiđu.
Tokom koalicionih pregovora Vilders je, kako ukazuje "Njujork tajms", postavio svoje najbolje lice i predstavio se kao profesionalan i konstruktivan.
Čak i tradicionalno neprijateljski raspoloženi delovi holandskih medija uključujući i levičarski "De Volkskrant", koji je dugo bio veoma kritičan prema njemu, opisali su ga kao pouzdanog i profesionalnog.
Za sada će četiri pregovaračke strane morati da nastave razgovore i da postignu konsenzus o tome koju vrstu koalicione strukture mogu da podrže pre nego što pokušaju da sklope vladajući sporazum.
Iako bi se šanse za tradicionalnu koaliciju sa Vildersom na čelu mogle smanjiti u novoj rundi pregovora, ta opcija i dalje ostaje.
