Član srpskog pregovaračkog tima 2007: Kako je "Išingerov plan" dospeo na sto

Plan za rešenje krize između Beograda i Prištine koji je 2007. godine na pregovarački sto stavio nemački diplomata Volfgang Išinger, srpska strana glatko je tada odbila jer je on podrazumevao priznanje secesije Kosova i Metohije, kaže za RT Balkan jedan od savetnika u tadašnjem srpskom pregovaračkom timu Miloš Jovanović.

Nemačko-francuski predlog, koji se danas stavlja na pregovarački sto pred Srbiju, prema rečima samog Išingera samo je novi oblik sporazuma koji je on tada kao predsedavajući međunarodne Kontakt grupe ponudio dvema stranama, a koji umnogome preuzima rešenja iz ugovora potpisanog između Istočne i Zapadne Nemačke 1972. godine.

Predlog sporazuma po modelu ugovora potpisanog između dve Nemačke ne znači ništa drugo do priznavanje secesije Kosova od strane Srbije, i uvek je to značio, ističe Jovanović.

"Mislim da je potpuno izlišno govoriti o tom predlogu danas, očigledno da se radi o istom predlogu, po onome što se može pročitati u štampi, ako je to verodostojno. Očito je današnji predlog vrlo blizak temeljnom sporazumu iz 1972. po logici i po duhu i po onome što je rekao ministar spoljnih poslova Ivica Dačić", kaže predsednik Nove demokratske stranke Srbije (DSS).

Takav sporazum polazi od pretpostavke da je "Kosovo" nezavisna država što bi, kako ističe Jovanović, samo po sebi već trebalo da ga diskvalifikuje i dovede do toga da se kao i 2007. taj predlog odmah odbaci.

"Čim uđete u to kolo, a mi smo 2008. ušli u to kolo, taj smer ima samo jedno ishodište a to je da Srbija prizna secesiju Kosova i Metohije, što je naravno, potpuno neprihvatljivo. Samo ako hoćemo da izvršimo samoubistvo to je dobar put", zaključuje Jovanović.

Govoreći o pregovorima iz 2007. godine, u kojima se u jednom trenutku pojavio "Išingerov plan", on dodaje da je predlog ponuđen iznenada, "s neba pa u rebra".

"Bili smo zabezeknuti kada se to uopšte pojavilo kao predlog. Nije se dublje ulazilo u to jer je predlog bio zapravo sporazum o priznanju i kao takvog, srpski pregovarački tim koji je predvodio Slobodan Samardžić ga je odmah odbio", kaže Miloš Jovanović.

Sporazum po ugledu na onaj između dve Nemačke je stara ideja zapadnih sila, pre svega Nemačke, za rešenje kosovske krize, napominje naš sagovornik. A Zapad, kako dodaje, ne odustaje lako od svojih ideja.

Jovanović podseća da se po ugovoru iz 1972. godine dve Nemačke suštinski priznaju i nakon toga obe su postale članice Ujedinjenih nacija.

"Spominje se i da će dve Nemačke poštovati teritorijalnu celovitost jedna druge. Čak se u samom sporazumu države oslovljavaju baš tako – kao dve države", kaže Jovanović.

Sintagma "normalizacija odnosa", koju tako često ponavljaju zapadni političari kada govore o evropskom putu Srbije ili potrebi da se reše odnosi Beograda i Prištine, zapravo potiče baš iz ugovora potpisanog između dve Nemačke pre pet decenija.

"U temeljnom sporazumu iz 1972. pominje se normalizacija dobrosusedskih odnosa i normalni dobrosusedski odnosi. Normalizacija odnosa je potpuno besmislena sintagma u ovom kontekstu. U slučaju dve Nemačke, normalizacija je za njih u hladnoratovskom periodu imala smisla. A normalizacija odnosa između jedne države i separatista secesionista i to nakon agresije NATO je besmislena. Ne možete da normalizujete što vas je neko ubio, što vam je neko oteo deo teritorije. To su sumanute stvari, nema tu šta da se normalizuje. To je nakaradno kreiranje stvarnosti koja suštinski ne postoji. Ne možete da normalizujete ubistvo jedne države tako što ćete otimati deo teritorije vrlo važne u svakom pogledu", ističe Jovanović.

Predlog je, po svemu sudeći, ostao uglavnom neizmenjen od te 2007. godine, ali pozicija zvaničnog Beograda u pregovorima je pretrpela promenu.

Tadašnjim pregovorima rukovodila je posrednička trojka, podseća Jovanović, predsedavajući je bio Nemac Volfgang Išinger, predstavnik Sjedinjenih Američkih Država bio je Frenk Izner, a Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, današnji ambasador Ruske federacije u Srbiji.

"Za razliku od pregovora koji se vode od 2008. pa nadalje, učestvovala je, dakle, i ruska strana, što je donosilo ravnotežu i srpski interesi su mogli da budu branjeni, što je već ozbiljna razlika", kaže Jovanović.

Dodaje i da su srpski pregovarači dogovarali neke dalje korake s Ruskom Federacijom "koja je i tad, kao i sada, bila među svetskim i evropskim silama, sila koja je branila našu stranu, našu teritorijalnu celovitost i bilo je sasvim logično da koordiniramo neke akcije sa njima čak i kada su u pitanju pregovori".