Bivši američki diplomata: "Kosovo" mora da stopira odluku o zabrani dinara

Povodom odluke Centralne banke da zabrani srpski dinar, preporučio je da se ova akcija obustavi na neodređeno vreme

Priština neće moći da otvori razgovore o članstvu u NATO-u, ukoliko premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ne pokaže samodisciplinu i zaustavi provokativne akcije, rekao je bivši američki diplomata i poznavalac Balkana Džejms Huper.

To se pre svega odnosi na stopiranje sprovođenja odluke takozvane centralne banke Kosova o zabrani dinara na neodređeno vreme, rekao je on u intervjuu za "Telegrafi".

Huper smatra da je potreban novi pristup "kosovskoj diplomatiji", a da su SAD i EU ključni partneri u restrukturiranju tog procesa, neophodnog za postizanje novih ciljeva.

"Premijera 'Kosova' još nije pokazao liderstvo kakvo bismo želeli da vidimo", rekao je Huper i ukazao na "nedostatak pravog rukovodstva" u Prištini.

Bivši diplomata sugeriše da bi Kurti mogao da traži savet od pojedinih bivših zvaničnih pregovarača, iz partija koje su sada u opoziciji, a koji, kako kaže, razumeju da je "diplomatija umetnost mogućeg".

"Realno, 'Kosovo' neće moći da otvori razgovore o članstvu u NATO, ako Kurti ne pokaže samodisciplinu da zaustavi provokativne akcije koje ohrabruju Beograd", rekao je Huper, potpuno zaboravljajući činjenicu da četiri države članice NATO-a nisu priznale secesiju Kosova i Metohija.

Povodom odluke Prištine da zabrani srpski dinar, preporučio je da se ova akcija obustavi na neodređeno vreme.

"Savršen primer nepotrebne kosovske inicijative koja opterećuje Srbiju i Zapad, a malo donosi 'Kosovu' je odluka centralne banke. Tu akciju treba obustaviti na neodređeno vreme, ako ne i u potpunosti je ukinuti. To je vrsta inicijative, bez suštinskog interesa za 'Kosovo'. Zapravo, povećava bezbednosne slabosti. Tendencija Kurtijeve vlade da nepotrebno ugrožava bezbednost kako što narušava susedske odnose izaziva razočarenje među saveznicima 'Kosova'", ukazao je Huper.

Kada je reč o ZSO, naveo je da je "Kosovo" načelno pristalo na njeno osnivanje i da bi to trebalo da se desi.

"Spor oko ZSO je složenije pitanje koje ima svoje korene u Briselskom sporazumu iz 2013. godine, u kojem je 'Kosovo' načelno pristalo na njeno osnivanje. Međutim, postojalo je i razumevanje da će se dalje razgovarati o uslovima za ZSO. EU treba da uvede 'Kosovo' i Srbiju u nove razgovore o pridruživanju bez insistiranja da su uslovi kakvi su sada - konačni. Srbija mora da prihvati da je potrebno više razgovora, a 'Kosovo' mora da prihvati da će ZSO biti stvorena", rekao je Huper.

Prema njegovim rečima, za dalji napredak Srbije od vitalnog su značaja što bolji odnosi sa "Kosovom", dok će, kako prognozira, Beograd "morati da se suoči sa izazovom da ubedi EU da bi bio spreman da prihvati nezavisnost 'Kosova' u zamenu za članstvo u EU".