Bivši portparol NATO-a Džejmi Šej izjavio je da vrata Alijanse ostaju otvorena za takozvano Kosovo i dodao da bi EU trebalo da ukine mere Prištini što je pre moguće.
Šej, koji je bio portparol Alijanse tokom 1999. godine i zdušno podržavao bombardovanje tadašnje Srbije, u intervjuu za RTK rekao je da proces ulaska u NATO može da izgleda sporo, ali pitanje priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova od strane svakog saveznika treba brzo da se reši, pa će, kako kaže, onda stvari ići mnogo bolje.
"Za 'Kosovo' ostaju otvorena vrata NATO-a, a primer baltičkih država pokazuje da je NATO najbolje bezbednosno rešenje za zemlje koje su kroz istoriju i geografiju prinuđene da žive pored teških suseda. Cilj NATO-a je da potroši dva odsto BDP-a na odbranu i bilo bi dobro da taj cilj sledi i Kosovo", naglasio je on.
Upitan da li se "Kosovo" može nadati skorom pridruženju NATO-u, Šej je rekao da je to moguće.
"Mislim da možemo biti optimisti iako očigledno proces često može izgledati sporo. Ali ključ je imati jasan osećaj pravca i držati ga se, progresivno izgrađujući podršku među saveznicima u NATO-u. Kao što pokazuju primeri Ukrajine i Gruzije, NATO ne može na neodređeno vreme da zatvara svoja vrata evropskim demokratijama koje dele njegove vrednosti i koje su spremne da doprinesu kolektivnoj odbrani. Ali moramo brzo da rešimo pitanje priznanja Kosova od strane svih saveznika. Tada će stvari ići mnogo brže", rekao je Šej.
Što se tiče uticaja koji izbori u SAD mogu da imaju na dijalog Beograda i Prištine, Šej je rekao da su predviđanja uvek opasna, ali da ne veruje da će izbori u SAD i Evropi ove godine promeniti pristup u dijalogu.
Govoreći o Srbiji i njenoj ulozi u regionu i odnosima sa Rusijom, Šej je kazao da država koja teži EU mora da prihvati evropske vrednosti.
Upitan koliko je moguće, kako je predvidela EU, da će 2030. godine države Zapadnog Balkana biti deo Evropske unije, Šej je odgovorio da je to bila nada predsednika Saveta EU Šarla Mišela, a ne zvaničnog kolektivnog cilja EU.
"Ali otvaranje pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom, kao i sa Albanijom i Severnom Makedonijom, znači da se EU mora pripremiti na unutrašnjem planu za još jednu veliku rundu proširenja. EU je upravo pokrenula novi Pakt za rast i stabilnost za Zapadni Balkan, kao i sa mnogim dodatnim investicijama i sredstvima za infrastrukturu. Ova nova dinamika će svakako pomoći Kosovu da dođe do procesa EU, a vizna liberalizacija je već odavno zakasnio prvi korak. Ali i EU bi trebalo hitno da ukloni sankcije koje je uvela Prištini zbog situacije na severu. Lično mislim da će sledeće proširenje EU doći nešto kasnije od 2030. godine, ali je najvažnije da imamo stabilniji zamah i ozbiljnu posvećenost obe strane", istakao je.