U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je s bivšim direktorom dva svetska programa u Ujedinjenim nacijama – za popis stanovništva i za vitalnu statistiku Srđanom Mrkićem o značaju popisa za svako društvo, političkim manipulacijama istim, te o raskoraku između biračkih spiskova i popisa, kao i o svetskom trendu drastičnog pada broja stanovnika.
Ukazujući na to da se radi o starom i proverenom mehanizmu koji je prvi put sproveden još u Kini pre 3.000 godina, a da prvi zakon o popisu seže u rimsko doba, Mrkić kaže da se bez procene broja stanovnika i njihove strukture ne može znati kolikim ljudskim kapitalom raspolažu države.
"Velika je svrha popisa, pre svega u smislu donošenja razumnih političkih odluka. Ljudski kapital je nešto najdragocenije u svakom društvu, pa ukoliko ne znamo kakav je ljudski kapital, koje su mu karakteristike, posebno na lokalnom nivou, vrlo je teško doneti odluke u smislu uspostavljanja puteva, škola, bolnica i uopšte pravljenja strategije jednog društva", ističe gost "Relativizacije".
Konstatujući da su proteklih dvadeset godina politizovane sve sfere društva, kaže da se isto desilo i sa statističkom disciplinom.
"Umesto da bude mehanizam koji je uspostavljen da bi bio nepristrasan i sveobuhvatan i verodostojan, popis je doveden u pitanje zbog određenih političkih implikacija koje njegovi rezultati mogu da imaju. Kontroverznost popisa je njegova najveća slabost – kad se ubaci politički element, bilo da se radi o nacionalnosti, državljanstvu, čak i migrantima, popis postaje glavni mehanizam da se određena politička opcija izbaci na površinu, samim tim apsolutno neupotrebljiv u smislu verodostojnosti", precizira Mrkić.
Koliko je ljudi na biračkim spiskovima a koliko po popisu
O aktuelnoj temi raskoraka u podacima koji se nalaze na biračkim spiskovima i onima s popisa kaže da tu nema misterije već da se radi o sasvim razumljivom fenomenu.
"Nesrazmera u brojevima koja postoji između biračkog spiska, koji je legalni instrument, i popisa, koji je deklarativni instrument, svakako postoji i razumljiva je. Ne verujem da tu postoji zla namera ili da je to rezultat falsifikovanja s bilo čije strane. Popis popisuje ljude na adresi na kojoj žive najmanje godinu dana, dok lična karta ne mora da kaže isto, može da bude stara deset godina i ta informacija ulazi u birački spisak", pojašnjava sagovornik Ljiljane Smajlović.
Dodaje i da mnogi ljudi žive u inostranstvu a čuvaju svoje prebivalište u Srbiji, što je normalno. Situacija će se srediti kada se stanovništvo privikne da, po Zakonu o Centralnom registru stanovništva, mora da se registruje pri preseljenju, a očekuje se i da će biti gotov Registar adresa, tako da neće biti više tolike diskrepancije između biračkog spiska i popisa.
Aprilski popis na Kosmetu
Što se tiče predstojećeg popisa na Kosmetu, koji će trajati četiri sedmice u aprilu, skoro duplo duže nego što je uobičajeno, a otkazan je četiri puta dosad, Mrkić kaže da na osnovu iskustva iz Severne Makedonije iz 2001, kada su Albanci insistirali da se popiše dijaspora, pretpostavlja da će isti pristup biti primenjen i na tzv. Kosovu.
"Verujem da će se insistirati preko društvenih mreža da dođu Albanci koji se nalaze van teritorije KiM. Na osnovu procene tamošnjeg Zavoda za statistiku tamo živi oko 1,6 miliona ljudi, dok UN procenjuje da na Kosmetu ima manje od milion ljudi u ovom trenutku. Stopa fertiliteta na Kosovu i Metohiji je drastično opala poslednjih 15 godina. Zvanično su na dnu liste u Evropi, na osnovu podataka Evrostata i UN 1,4 deteta dolazi na jednu majku, a u Srbiji 1,6, što je evropski prosek", kaže Mrkić.
Sa stanovišta UN, ukoliko školujete devojčice, stopa fertiliteta dramatično pada, tako da ili se tzv. Kosovo poslednjih godina do te mere modernizovalo ili su ljudi prosto emigrirali i podigli stopu fertiliteta negde drugo.
"Vrlo je moguće da Albanci odugovlače s popisom ne bi li prikrili da ih ima manje, posebno ako se uzme u obzir da od Nove godine mogu da putuju bez viza u EU. Uz to, po podacima UN, broj Albanaca koji odlazi s KiM je popriličan, premda se ne zna tačno u kojoj meri, niti će se znati sad kada nema statistike koja ih prati na granicama", dodaje gost "Relativizacije".
Ipak, daleko od toga da u regionu samo Albanci na KiM beleže drastičan pad stanovništva. Bugarska ima 875.000 ljudi manje od prošlog popisa pre deset godina, Rumuni, Mađari, svi u bivšoj SFRJ, osim u Crnoj Gori, gde se beleži povećanje od dva odsto, verovatno od priliva stranaca, ali i celoj Evropi imaju sve manje ljudi.
"To je realnost koja je prisutna širom sveta. Došli smo do vrha demografske tranzicije i sada idemo u stagnaciju", zaključuje demograf i statističar Srđan Mrkić.