Događaji koji su se odigrali pre tačno dve decenije, u roku od 48 sati na današnjem Kosovu, a to je dokazani pogrom nad srpskim stanovništvom, sramota su koja se duboko urezala u nacionalnu svest Srba i Srbija nikada ne bi dozvolila ponavljanje sličnih tragičnih događaja, ističe švajcarski nedeljnik "Veltvohe".
Podsećaju da se 17. marta navršava 20 godina od etničkog čišćenja Srba, kada su porušene crkve i manastiri, koji su i dalje ugroženi.
"S pravom postoji živa kultura sećanja na strašni masakr hiljade muslimanskih Bošnjaka u Srebrenici 1995. godine. Takođe ni bitka za Vukovar u istočnoj Hrvatskoj 1991. nikada nije zaboravljena. Isto važi i za četrdesetak ubistava kosovskih Albanaca u selu Račak 1999. godine. U svim ovim slučajevima, pripadnici srpske milicije su identifikovani kao počinioci. Međutim, događaji koji su se odigrali pre tačno dve decenije u roku od 48 sati na današnjem Kosovu teško da su vredni osvrtanja međunarodne zajednice, a dokazano se radilo o pogromu nad srpskim stanovništvom", podvlači "Veltvohe".
List podseća da je 17. i 18. marta 2004. godine, pod vođstvom ekstremista "kosovsko-albanske terorističke organizacije OVK", etnički očišćeno najmanje šest gradova i 10 sela.
Dodaje da je najmanje 19 ljudi poginulo, a oko 1.000 povređeno, proterano čak 4.000 Srba, uništeno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata.
"Tada su Srbi nemilosrdno ubijani samo zato što su Srbi. Ali i mrtvim Srbima je u orgiji nasilja koju je pokrenut, ukraden mir, jer ni groblja nisu bila pošteđena. Dvadeset godina kasnije, 200.000 raseljenih Srba živi van Kosova", navodi "Veltvohe".
Međunarodne oružane snage, ističe magazin, nisu učinile ni približno dovoljno da ispune svoj mandat dobijen od Saveta bezbednosti UN.
"Poznata Rezolucija UN 1244 iz 1999. godine okončala je rat na Kosovu i imala je za cilj da stvori političke uslove za konačno rešenje kao prelaznu soluciju pod međunarodnim nadzorom", ukazuje list.
Kao posebno strašan dan pamti se 17. mart 2004. zbog razaranja crkava i manastira, podvlači "Veltvohe", uz napomenu da je Kosovo sveta zemlja za Srpsku pravoslavnu crkvu zbog borbi protiv Osmanlija koje su se tamo vodile.
"Tih strašnih dana ekstremisti su napali i Sabornu crkvu Bogorodice Ljeviške. Zdanje koje datira iz ranog 14. veka i najstarija je petokupolna crkva u Srbiji. Deo fresaka je uništen od vrućine i požara zbog paljevine kosovskih Albanaca, a razjarena rulja potpuno je uništila unutrašnjost. U plamenu su oštećeni delovi konstrukcije", prenosi list.
"Veltvohe" navodi da je ukupno 150 pravoslavnih crkava i manastira srušeno i spaljeno od završetka oružanog sukoba na Kosovu 1999. godine, od kojih su mnogi stari više vekova.
Više od 10.000 ikona i verskih predmeta je razbijeno ili ukradeno, a uništeno je 256 pravoslavnih groblja.
Važni manastir Dečani je sedam puta granatiran iz minobacača pre 20 godina.
"Kompleks je ostao relativno netaknut samo zahvaljujući impozantnim spoljnim zidinama i obezbeđenja od strane italijanskih trupa Kfora. I Saborna crkva Ljeviška i manastir Dečani sada su na Uneskovoj listi ugrožene svetske baštine. Međunarodna organizacija Evropa nostra je takođe svrstala manastir Visoki Dečani na prvo mesto liste sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi za 2021. godinu", dodaje "Veltvohe".
Današnja Srbija, prema oceni lista, više se ne može porediti sa onom iz nesrećne 2004. godine.
Ne samo da je ekonomski vodeća država u regionu, Srbija je i stub mira i stabilnosti. Srbija je zemlja koja gleda u budućnost i posvećena je snažnijem regionu. Pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića, pokrenuta je inicijativa "Otvoreni Balkan" za povezivanje različitih država regiona.
"Sramota iz 2004. godine" duboko se urezala u nacionalnu svest Srba i Srbija nikada ne bi dozvolila ponavljanje sličnih tragičnih događaja, podvlači nedeljnik.
Ali ono što ostaje uglavnom neprimećeno u regionu Kosova jeste skrnavljenje, uništavanje i falsifikovanje srpske kulturne i crkvene baštine.
To su nepovratni simboli viševekovnog postojanja srpskog naroda na tom prostoru. Tako plan prištinskih vlasti izgradnje puta tik uz manastir Visoki Dečani, koji je zadužbina kralja Stefana Uroša III. Dečanskog iz 14 veka, ugrožava tu svetinju.
Ovaj plan, koji uključuje glavnu saobraćajnu arteriju neposredno pored pravoslavne crkve, u suprotnosti je sa svim standardima zaštite spomenika pod okriljem Uneska, zaključuje "Veltvohe".