Srpska lista: Kurtijeve laži o martovskom pogromu nastavak opasne politike mržnje

Srpska lista je danas, uoči godišnjice martovskog pogroma i etničkog čišćenja srpskog naroda, reagovala na, kako su naveli, laži koje je partija "Samoopredeljenje" premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija objavila o tom događaju, ocenjujući da to predstavlja nastavak opasne politike mržnje i ideologije zla prema Srbima i svemu srpskom od strane Prištine.

U saopštenju se ističe da onaj ko negira zločin i zamenjuje žrtvu sa agresorom, spreman je da zločin i ponovi, čega smo svedoci i danas, svakodnevnim napadima na srpski narod na Kosovu i Metohiji, pucanjem u srpsku decu, hapšenjima, prebijanjima, skrnavljenjem srpskih grobova i kostiju predaka.

"Cilj ovakvih sramnih i gnusnih Kurtijevih natpisa jeste iskrivljivanje istine i stvaranje lažnog narativa o ovim događajima koji su i dalje živa rana u sećanjima Srba koji su ovo stradalništvo doživeli", navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, statistika zlodela i razmere ovog etničkog čišćenja sa kojim su se u 21. veku pred očima međunarodne zajednice suočili Srbi, daje brojeve koje su objavili i Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija, UNMIK, OEBS, Evropska unija i svi svetski relevantni mediji i koji govore o pozadini ovog organizovanog zločina.

"I danas zastrašujuće zvuči više od 4.000 proteranih Srba, osam ubijenih na svom kućnom pragu, više stotina povređenih, uništeno ili teško oštećeno više od 35 crkava i manastira, a među njima i onih na listi Unesko poput Bogorodice Ljeviške, uništeno blizu 1.000 srpskih kuća, etnički očišćeno devet sela i i šest gradova od srpskog naroda, uništeno i oskrnavljeno preko 10.000 ikona, i u potpunosti sprečen povratak raseljenih na Kosovo i Metohiju", navode.

Podsećaju i da je podsekretar Generalne skupštine UN za mirovne operacije Žan Mari Genono u Savetu bezbednosti u izveštaju istakao: "Iako su na početku izgledale spontano, demonstracije su brzo preuzeli organizovani elementi sa interesom da proteraju kosovske Srbe sa Kosova i ugroze međunarodno prisustvo tamo. Napad koji su predvodili ekstremisti kosovskih Albanaca na zajednice kosovskih Srba, Roma i Aškalija bila je organizovana, široko rasprostranjena i ciljana kampanja."

Predstavnici Srpske liste ukazuju i na to da nijedan relevantan međunarodni izvor nije ustanovio vezu ili odgovornost Srba za nesrećno utapanje albanskih dečaka u selu Čabra i da su to naveli u svim svojim izveštajima, ali da su u tim izveštajima jasno naveli da je pogrom nad Srbima bio organizovan i dobro pripremljen sa ciljem progona svega srpskog, kao i da su etničkom čišćenju Srba doprineli zapaljivi medijski izveštaji.

"Više od Kurtija bi Srbi voleli da se 17. mart 2004. i svi zločini pre i nakon njega nikada nisu dogodili, ali je naša obaveza da negujemo sećanje na ovo etničko čišćenje i ne dozvolimo da laž sakrije istinu, da se zločinci izjednače sa žrtvom, niti da im se zločin oprosti, te da se za svoja zlodela kazne u skladu sa zakonom", navodi se u saopštenju.

Dodaju i da kao da nije dovoljno što Kurti svakoga dana svojim izjavama i nedelima podiže tenzije, progoni sve što je srpsko, otima srpska imanja, srpske crkve, preti i proteruje Srbe već da želi da lažnim narativima sakrije zločine koji su počinjeni nad našim narodom i sačuva organizatore i izvršioce ovih zločina od procesuiranja i sankcionisanja.

"Samoopredeljenje" je ranije, povodom godišnjice događaja od 16. marta 2004. godine, optužilo UNMIK i Kfor da nisu reagovali kada su na, kako kažu, "mirne albanske demonstrante pucali kriminalci" u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Pokret "Samoopredeljenje" je saopštio da je prošlo 20 godina od stradanja trojice albanskih dečaka u selu Čabra kod Zubinog Potoka, navodeći da su dečaci "iz straha od grupe Srba skočili u reku i izgubili život", što je bio povod za "mirne demonstracije Albanaca širom Kosova", prenosi Kosovo onlajn.

U saopštenju su istakli da Kfor i Unmik nisu reagovali na to što su "Srbi pucali na mirne albanske demonstrante".

"Samoopredeljenje" takođe kaže da će "zahtevati pravdu" za tada izgubljene živote, pošto je u tim neredima život izgubilo 19 osoba, od kojih 11 Albanaca.