Nepotvrđeni izveštaji o tome da bi ambasador BiH u UN Zlatko Lagumdžija tokom aprila mogao da pokuša da izdejstvuje usvajanje nove rezolucije o Srebrenici nisu iznenađujući, ali, ukoliko se to dogodi, takva rezolucija neće proći, smatra prof. dr Stanko Tanasković.
"Rusija, koja je 2015. prethodnu (sa 35 puta ponovljenom rečju 'genocid') sprečila vetom, sada ima neuporedivo više razloga da to uradi, a situacija se i uopšte u mnogo pogleda od tada izmenila", kaže filolog i diplomata u intervjuu za "Večernje novosti".
Kako navodi, postoje dva razloga zašto kreatori takve politike baš sada zaoštravaju situaciju u BiH.
"Jedan je taj što imaginacija predstavnika matičnog toka bošnjačke politike i intelektualne 'elite', umesto da počne da se ponaša racionalno i konstruktivno, nikako da se odlepi i emancipuje od samoviktimizacijskog stereotipa i uloge apsolutne žrtve kao težišnog legitimacijskog uporišta, a ujedno i ključnog argumenta protivsrpskog diskursa i delovanja", ocenjuje dr Tanasković.
Drugi razlog je, dodaje, to što je usred sve oštrije polarizacije sveta po eskalaciji rusko-ukrajinskog sukoba pojačan koncentričan i usredsređen pritisak na Republiku Srpsku, a samim tim i na Srbiju i ukupan srpski nacionalni korpus.
Dr Tanasković smatra da je Lagumdžiji takva rezolucija "trajna opsesija, a i diplomatski zadatak", za koji, kako kaže, ovlašćenje nije dobio iz Sarajeva, već iz nekog drugog centra, dodavši da je neusvajanje nacrta rezolucije "na kojem je usrdno radio s Britancima" 2015. godine predstavlja "krunu njegovog uglavnom neuspešnog, a pretencioznog" ispunjavanja funkcije ministra spoljnih poslova BiH.
"Sada, kao stalni predstavnik u UN, bez saglasnosti predsedništva BiH, dakle ilegalno, verovatno udružen sa istim dežurnim belosvetskim mešetarima, želeo bi možda da popravi utisak. Svojim nezakonitim postupanjem, međutim, samo bi priložio dodatni dokaz da sadašnja BiH spoljnopolitički ne može da funkcioniše, odnosno da njena jedinstvena spoljna politika ne postoji", zaključuje Tanasković.