Kurti o sporazumu Beograda i Prištine: Imamo rok do proleća da se međusobno priznamo

Sporazum Beograda i Prištine, koji podseća na onaj dve Nemačke nakon Drugog svetskog rata, trebalo bi da omogući integraciju tzv. Kosova u međunarodne institucije, uključujući i Ujedinjene nacije, ocenio je u intervjuu za crnogorsku Gradsku RTV premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.

Pregovori sa Srbijom oko normalizacije odnosa između Prištine i Beograda, kako ističe, zasnivaju se na ponudi Evropske unije, koju je podržao i Berlin i Pariz.

"Od 9. septembra ove godine, mi imamo jedan model na koji ćemo se oslanjati tokom naših budućih pregovora, koji moraju da počnu odmah. Zapravo, tu se kaže da bi za nekoliko dana, pa otprilike do sledećeg proleća, trebalo da imamo sporazum o potpunoj normalizaciji odnosa", rekao je Kurti.

U međuvremenu, dogovorili smo se da "Kosovo" ne nastavlja sa kaznama za automobile koji imaju ilegalne tablice KM i druge iz vremena vladavine Miloševića. Srbija neće više izdavati takve tablice i mi im dajemo mogućnost, prostor od nekoliko meseci, kao mere za međusobno poverenje, da bismo postigli ovaj dogovor koji je veoma važan, ne samo za "Kosovo" i Srbiju, nego i za ceo naš region, dodao je on.

Kurti je naveo da je nakon proglašenja nezavisnosti "Kosovo" postalo normalna država, "ali da Srbija to nije", i da je to stvar, kako kaže, srpskog naroda, prenosi portal CDM.

"Ni naši odnosi nisu normalni. Normalizacija odnosa znači da na kraju imamo jedan sporazum, dogovor koji je međunarodno pravno obavezujući i u kojem, kao fokus, imamo međusobno priznanje. Znate da 'Kosovo' ne priznaje Srbiju, Srbija ne priznaje 'Kosovo', i sada imamo rok da se to međusobno priznavanje sprovede negde do proleća sledeće godine. To je dogovor koji je postignut i koji je Srbija prihvatila", tvrdi je Kurti.

Srbija je, dodaje, prihvatila i da se otvore pregovori koji će biti bazirani na toj ponudi iz Brisela, a koji su podržani od strane Francuske, Nemačke i SAD. Plan je, kako kaže, da se iduće ili one naredne nedelje organizuje sastanak u Briselu, gde će se početi sa pregovorima o normalizaciji odnosa.

"Od 33 sporazuma koji su u postigli 'Kosovo' i Srbija u Briselu, dve trećine tih sporazuma Srbija nije izvršila, nije implementirala. Imamo gorko iskustvo sa Srbijom u smislu da su potpisati i implementirati sporazum dve potpuno različite stvari. Radiću na tome da potpisivanje sporazuma i njegova implementacija dođu u isti kontekst", naglašava Kurti.

Smatra da to neće biti lako, ali i da nije nemoguće. "Sada imamo Brisel, Pariz, Berlin i Vašington kao garanciju. Zato ovu deklaraciju vidimo kao pozitivan progresivan korak, u pravom smeru", rekao je on.

Kurti navodi da u sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ima elemenata koji su preuzeti od modela dve Nemačke, koji je omogućio njihovo članstvo u međunarodnim organizacijama.

"Ali, uzimajući u obzir situaciju sa Kinom i Rusijom, koje nisu demokratske zemlje i koje su u velikoj napetosti sa demokratskim Zapadom i imaju pravo veta, nije baš racionalno očekivati da će oni za par meseci promeniti mišljenje", smatra Kurti.

Uz sporazume, navodi, potrebno je i suočavanje sa prošlošću.

"Dakle, Vili Brant nije započeo Ostpolitiku ranih 1970ih dogovorom i pregovorima, već odlaskom u Varšavu. Mislim da je u Srbiji veoma važno da dođe do takvog suočavanja sa prošlošću. Ovo je dobro za našu sadašnjost, ali i za buduće generacije“, rekao je Kurti.

Prema njegovim rečima Srbija želi da ovi pregovori traju par godina, dok se svetske prilike ne promene.

“Ubeđen sam da bi Srbija želela da ovi pregovori traju par godina, dok se svetske prilike ne promene, i to ne mislim samo u SAD već i u Evropi. Tu se radi o ekstemnoj desničarskoj tački gledišta na život i svet, i ja mislim da tu, u Srbiji, glavnu ulogu nema predsednik Aleksandar Vučić, već Srpska pravoslavna crkva koja je tesno povezana sa Moskvom, Beogradski univerzitet i mediji koji su više povezani sa SPC i Rusijom nego sa političkom vlašću. Mislim da oni kontrolišu diskurs Srbije”, kaže on.