Srbija i Balkan
Stranci nikako da odu: Da li je Bosna i Hercegovina slobodna država?
I poslednji pokušaj Srpske da se oslobodi stranih sudija koje kroje život u BiH, propao je zahvaljujući bošnjačkim delegatima
Trebalo je da u Bosni i Hercegovini ostanu pet godina, ali su i nakon gotovo tri decenije međunarodne sudije i dalje deo Ustavnog suda BiH. Svaki, pa i poslednji pokušaj Republike Srpske da se konačno oslobodi stranog protektorata u ovoj zemlji je propao, a juče su bošnjački delegati, napuštajući sednicu u Domu naroda, sprečili da se o odlasku stranih sudija iz ovog suda uopšte i raspravlja.
Ironično je da je u zaštitu međunarodnih članova Ustavnog suda BiH stao i neimenovani visoki predstavnik Kristofer Šmit – i to uprkos tome što je ovaj sud 2006. godine odlučio da imenovanje visokog predstavnika mora potvrditi u Savetu bezbednosti. On je, naime, poručio da bi smenom stranaca bio prekršen Ustav.
U Aneksu 4 Dejtonskog sporazuma (Ustav BiH), naime, piše da se Ustavni sud BiH sastoji od ukupno 9 članova, od čega četiri člana bira predstavnički dom Federacije, a dva člana skupština Republike Srpske. Preostala tri člana bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava nakon konsultacija sa predsedništvom.
"Za imenovanje nakon više od 5 godina nakon prvobitnog imenovanja sudija, Parlamentarna skupština može predvideti zakonom drugačiji metod selekcije trojice sudija odabranih od strane predsednika Evropskog suda za ljudska prava", piše u ovom aktu.
Srpski delegat u Parlamentarnoj skupštini BiH Radovan Kovačević, precizira za RTRS, dakle, da je je na Parlamentarnoj skupštini da, nakon tih pet godina, definiše kako da se umesto stranih biraju domaće sudije. Taj rok je istekao 2000. godine.
"Sada smo u 2024. godini, u poziciji da kada pričamo i želimo da razgovaramo o tome da se na dnevni red stavi nešto što je trebalo da rešimo po Ustavu pre 24 godine, neko napušta sednice parlament neko uništava kvorum, o blokira rad Doma naroda i Parlamentarne skupštine i blokira BiH, jer onemogućava BiH da donosi odluke", kaže Kovačević.
Nije to prvi put, jer najmanje šest puta u postdejtonskoj BiH Republika Srpska je predlagala zakon o Ustavnom sudu i insistirala da se stranci vrate u svoje zemlje. Nisu otišli, ali su iz Ustavnog suda otišli Srbi. Od januara, srpski narod u toj instituciji više nema svojih predstavnika, tako da RS ovu ustanovu u poslednje vreme, kažu, doživljava kao "stranačku organizaciju".
"Za strane sudije, bilo je predviđeno samo prvih pet godina i ništa više. Zatim je trebalo da se oni zamene predstavnicima naroda – da svaki od konstitutivnih naroda dobije po jednog predstavnika umesto troje stranaca. Mi ostali, koji smo bili sudije u tom sazivu, na kraju mandata smo otišli i birane su nove sudije, a stranci su ostali sve do danas. Smatralo se, naime, da će se u posleratnom periodu smiriti tenzije, da će narod krenuti normalnim putem. I krenuli bi da nije stranaca koji sve vreme mute vodu", kaže profesor pravnog fakulteta u Banjaluci, Vitomir Popović, sudija koji je bio član prvog saziva ovog suda.
Popović kaže da je "sramota" to što su uradili bošnjački političari u Domu naroda kada su napustili sednicu.
"Oni na taj način ruše BiH, jer Ustavnom sudu nedostaju sudije koje predstavljaju srpski konstitutivni narod. Odluke koje Ustavni sud donosi nemaju pravnog značaja, pogotovo imajući u vidu odluku RS da se te odluke neće primenjivati na teritoriji RS. Najveći deo odluka donošen je inače preglasavanjem Hrvata i Srba koje su vršili Bošnjaci i strane sudije. I sada oni, umesto da biraju domaće sudije umesto stranih, i dalje žive u zabludi da će BiH biti centralizovana republika, da će RS nestati, da će kroz izborne jedinice oduzeti pravo hrvatskom narodu da bira svoje predstavnike", objašnjava Popović.
Sednica je odlaskom bošnjačkih delegata prekinuta zbog nedostatka kvoruma, a to kako ističe profesor Ustavnog prava Milan Blagojević, pokazuje koliko je jalovo i iracionalno insistiranje RS da se usvoji zakon o Ustavnom sudu.
"Takvo insistiranje je jalovo, jer taj zakon bošnjačka strana sigurno neće prihvatiti ne samo sada niti u dogledno vreme, već ni u narednih više godina. A ako je suditi po današnjoj raspravi hrvatskih delegata, koja je prethodila bošnjačkom napuštanju sednice Doma naroda, ni hrvatski delegati ne bi taj zakon prihvatili u meritumu, bez obzira što su glasali da se on formalno uvrsti kao tačka dnevnog reda", objašnjava Blagojević.
Popović ukazuje, da ako se u Bosni i Hercegovini uopšte govori o predpristupnim pregovorima, onda u toj državi više nema mesta stranim sudijama.
"Dok god su oni tu ne možemo da kažemo da smo ostvarili zadovoljavajući nivo pravnih procesa, koji govori o zaštiti prava u okviru BiH", ukazuje naš sagovornik.
Predsedavajuća Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sanja Vulić za sve krivi Šmita.
"Kristijan Šmit i deo međunarodne zajednice u BiH politički su glodari koji nagrizaju BiH. Oni su smetnja EU putu u BiH", istakla je Vulić za RTRS i dodala da je reforma Ustavnog suda, uključujući i rešavanje pitanja međunarodnih sudija jedan od prioriteta EU.
Država ili protektorat?
Strane sudije, strani visoki predstavnik i u inostranstvu pripremljene odluke koje neko samo treba da prihvati – može li se o Bosni i Hercegovini, kojoj stranci kroje sudbinu i izazivaju krize – uopšte i govoriti kao o slobodnoj zemlji?
"Ovo je protektorat, ali u drugoj oblandi. Kada imate protektorat u pravom smislu, onda protektor odgovara za pogrešne odluke i snose se posledice, a ovde ima protektorata, a nema te odgovornosti. Tako da su oni ovde radili šta su hteli, iživljavali su se ovde što pokušava i taj nesrećni Šmit. BiH nije ni slobodna ni suverena, sve dok imate nekog ko odlučuje , a da taj neko nije onaj koga narod bira na izborima. To nije ni u skladu sa Ustavom ni međunarodnim standardima, tako da to nije slobodna država i na klizavom je putu", kaže Popović.
Blagojević podseća da je BiH članica Ujedinjenih nacija, te da UN izričito zabranjuje uspostavljanje protektorata nad bilo kojom članicom UN.
"A u BiH je uspostavljen protektorat koji traje 26 godina, imajući u vidu da je 1997. godine visoki predstavnik u BiH počeo nezakonito da nameće svoju volju kao zakon u BiH. Svojevrsnu kulminaciju ovakvog nezakonitog odnosa prema jednoj državi članici UN doživeli smo kada je Kristijan Šmit nametnuo svoju volju kao zakon, odnosno kao krivično delo u BiH, jer je rekao da će otići na kaznu zatvora od šest meseci do pet godina svako službeno ili odgovorno lice u institucijama BiH koje ne primeni odluku visokog predstavnika", navodi Blagojević.
On ističe da je protektorat u BiH uspostavljen Bonskim zaključcima iz decembra 1997. godine, koje je usvojila grupa država koje su, bez ikakvih ovlašćenja sebe nazvale "Veće za implementaciju mira u Bosni i Hercegovini" i visokom presstavniku dalo ovlašćenje da svoju volju može da nametne kao pravo.
Kolonijalni jaram nametnut Republici Srpskoj i BiH, kako je Blagojević više puta podvlačio, može se zbaciti samo uz pomoć Srbije ili Rusije i Kine. Te države bi, ako žele mogle da pokrenu proceduru da Generalna skupština UN zatraži savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde o legalnosti ovakvog upravljanja OHR Bosnom i Hercegovinom.
