Izgradnja najveće evropske baze NATO u Rumuniji odraziće se i na Srbiju, najviše kroz pojačavanje zapadnih težnji da i Beograd postane deo antiruskog fronta. U manjoj meri će taj geostrateški poduhvat izazvati neposrednu opasnost po naše stanovništvo u susret mogućem vojnom sudaru Alijanse sa Rusijom, ocenjuju "Novosti".
Projekat težak 2,5 milijardi dolara predviđa proširenje postojeće baze "Mihail Kogalničanu", u okrugu luke Konstanca, veličine omanjeg grada, sa ciljem jačanja kapaciteta Alijanse u crnomorskom regionu u svetlu novih razmera sukoba na Istoku.
Nova baza biće samo jedna u nizu drugih NATO lokacija kojima je okružena Srbija u delikatnom trenutku, a posle najave da će NATO u Bugarskoj rasporediti multinacionalne brigadne borbene grupe od ukupno 5.000 ljudi iz pet susednih zemalja, Italije i SAD, zatim otvaranja vazdušne baze NATO u Albaniji.
Prema najavama, novi kompleks kod Konstance će se prostirati na skoro 3.000 hekatara gde će moći da boravi do 10.000 vojnika i njihovih porodica. Već je započeta izgradnja osnovne infrastrukture, pristupnih puteva i električne mreže. Projekat obuhvata i nove piste, platforme za naoružanje, hangare za vojne avione, ali i škole, vrtiće, prodavnice, pa čak i bolnicu.
Ipak, rumunski i NATO zvaničnici nisu izneli više detalja o tome kada bi poslovi mogli da budu privedeni kraju.
Predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije Milomir Miladinović izgradnju nove NATO baze u Rumuniji vidi kao čin približavanja Alijanse Rusiji, ali i kao jedan vid pritiska i pretnje prema Srbiji.
"Činjenica da smo okruženi NATO članicama i bazama `Deveselu` u Rumuniji, `Bondstil` na KiM i odnedavno `Kučova` u Albaniji nije laka i ne može da bude prijatna i povoljna za nas. Praktično, izgradnjom većeg broja baza oko nas pojačava se NATO okruženje, reč je o svojevrsnom pritisku i prema nama, kako bismo promenili naš odnos prema Rusiji, odnosno prema NATO i EU", kaže general "Miladinović" za "Novosti".
Miladinović ocenjuje da lokacija za najveće uporište Alijanse u Evropi nije slučajno izabrana zbog blizine Rumunije i Rusije.
"Mađarska zauzima uzdržan stav prema Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, kao i Slovačka. Poljska je tradicionalno protiv Rusije. Prema tome, Rumunija, koja je bivša članica Varšavskog pakta odjednom je postala prozapadna, dok je načelu države Nemac. Mislim da je to njihovo opredeljenje da bi i na tom delu evropskog kontinenta imali bazu koja je potencijalna opasnost po Rusiju. Nisam sklon da prognoziram o ovome što se sve više priča da je treći svetski rat na pomolu, jer bez obzira na to koliko su pojedinci ratoborni, svi se plaše rata i znaju da sukob nije jednostavna stvar. Svakako, situacija zaslužuje respekt i naše duboko razmišljanje o načinu na koji ćemo se pripremiti za to", ocenjuje Miladinović.