Nikada nećemo prihvatiti odluke o nezavisnosti Kosova, i za nas će to uvek biti deo suverene i nezavisne Srbije, poručio je prilikom obeležavanja godišnjice pogroma na Kosmetu predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Rekao je to izgleda dovoljno glasno da su njegove reči odjeknule i to naročito u proukrajinskom delu Tvitera, gde su delovi njegovog govora postali viralni i gde su jednu rečenicu protumačili kao najavu "invazije" na Kosovo.
Na stranu to što je poprilično teško razumeti kako jedna država može da izvrši invaziju na sopstvenu teritoriju, poznati proukrajinski influenseri, dele Vučićev govor kao da je reč o najavi apokalipse. Čini se, da se boje da je srpskom strpljenju došao kraj i da je, nakon godina i godina ugnjetavanja zemlje, napokon došlo srpskih "pet minuta".
Amerikanac koji se na Tviteru predstavlja kao "Džej in Kijev", a koji je, sudeći po svojim objavama, osvedočeni rusofob, takođe se našao poprilično uvređen. Službeni ukrajinski propagandista, koji je kao sopstveni sajt naveo veb adresu ukrajinskog propagandnog konglomerata "Junajted 24", objavio je deo predsednikovog obraćanja iz koga je, kako kaže, čuo da Srbija planira "invaziju", ali u vreme "koje će sama izabrati". Objavu, odnosno isečak Vučićevog govora u trajanju od 29 sekundi, pregledalo je do sada, više od 674 hiljade ljudi.
Vučićeve reči potresle su i deo albanske zajednice sa Kosmeta, pa se oglasio i Demuš Šaša koji je, inače, prema pisanju pojedinih medija, u Prištini radio za tri premijera i pet ministara, a bio zaposlen kao vladin koordinator za fondove EU i svu inostranu pomoć dostavljenu "Kosovu". Njegovu objavu je retvitovao i bivši američki diplomata i albanski lobista Danijel Server.
"U svojim poslednjim prikrivenim ratnohuškačkim pretnjama, Vučić je juče upozorio Zapad da mora da bira između Kosova i Srbije. Ako izaberu Kosovo, Srbija će sačekati najbolju i mogući trenutak i iskoristiti svoju priliku", naveo je Šaša u objavi koju je pogledalo više od 218.000 ljudi.
Ali, šta je to Vučić rekao i toliko uznemirio ljubitelje Ukrajine i njihove istomišljenike iz južne srpske pokrajine?
"Nije problem – hoćete njih, nećete imati nas. Hoćete njima da pomažete – preživećemo. Ali smo dovoljno naučeni i dovoljno pametni i hrabri, a nešto smo i iskustva stekli posle svega što ste nam radili u prethodnih 25 godina, da sačekamo najbolji mogući trenutak i izborimo se za svoju priliku", rekao je srpski predsednik u 29 sekundi koje se dele na društvenim mrežama.
Vučić je, naime, ovo poručio nakn što se obratio svima "koji ste dolazili u Beograd i koje smo viđali u Briselu" i rekao im da oni žele poniženje Srbije, te da svoje "čedo", odnosno vlasti samoproglašene države, guraju da bude deo sveta, bez obzira na to kakvu će štetu napraviti svetu.
Nakon što je izgovorio da će Srbija čekati "svojih pet minuta", Vučić je rekao i da "nikome to i ni od koga nećemo da krijemo".
"Uvek ćemo biti otvoreni za partnerstvo, za razgovore, za dijalog. Ali dobro morate da razumete – mnogo, mnogo, mnogo zla ste svi zajedno učinili srpskom narodu", rekao je Vučić u nastavku govora.
Predsednik Srbije nešto ranije je u svom obraćanju govorio i o dvostrukim standardima Zapada, kritikujući njihova merila, po kojima su u Ukrajini prekršeni principi nepovredivosti granica, a u Srbiji nisu, i po kome je nelegitiman napad na Ukrajinu, a nije nelegitiman napad koji je na Srbiju izvelo 19 država, bez saglasnosti UN i protivno međunarodnom pravu.
Vučićev govor, po svemu sudeći, paživo je poslušao i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, koji je pozvao Britance da pošalju više trupa kako bi se sprečila "invazija Srbije".
Kurti je predsednika Srbije nazvao "malim Putinom", zbog "prijateljstva sa ruskim predsednikom", ali i naveo da "nije čudo što je u decembru prošle godine Vučić pokazao javno divljenje Ilhamu Alijevu, predsedniku Azerbejdžana, kada je od jermenskih snaga preuzeo sporni region Nagorno-Karabaha, s obzirom na Vučićevu ambiciju da zauzme Kosovo".
Jer, Vučić, o strpljenju nije govorio prvi put tokom govora povodom godišnjice Pogroma. On je u decembru, gostujući u emisiji "Ćirilica" na televiziji Hepi, pričao o strpljivosti nekadašnjeg predsednika Azerbejdžana Hejdara Alijeva, uporedivši ga sa Slobodanom Miloševićem.
Komentarišući period raspada Jugoslavije krajem prošlog veka, rekao je da je Miloševiću zamerao što nije bolje sagledao spoljnopolitičke okolnosti, i istakao da je otac sadašnjeg lidera te zemlje Ilhama, devedesetih prekinuo krvavi sukob sa Jermenijom u trenutku koji je u prvi mah delovao krajnje nepovoljno po njegovu državu.
"Suština je da je Hejdar 1994. godine prihvatio ponižavajuće uslove, zato što je morao, shvatio je da je mnogo slabiji. I 10 godina je čekao. Onda je njegov sin priliku čekao još 17 godina. Dvadeset godina i više je prošlo, čekali su da bi dočekali povoljne prilike", rekao je tada predsednik Srbije.
Iako je Hejdar 1994. prihvatio izuzetno teške uslove primirja, kojim je oko 15 odsto međunarodno priznate teritorije Azerbejdžana ostalo pod kontrolom Jermena, on se nakon toga posvetio jačanju ratom razorene zemlje, sve do 2020. godine, kada je za mandata njegovog sina Baku naneo težak poraz jermenskim snagama i zauzeo veći deo okupiranih teritorija. Konačni udarac Azerbejdžan je svom neprijatelju zadao septembra prošle godine kada je zemlja uspostavila kontrolu nad svojom čitavom međunarodno priznatom teritorijom, uključujući i čitav Karabah.