Ognjen Lopušina u "Relativizaciji": Srpska meka moć u regionu deluje kroz narodnu muziku

U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je s publicistom, piscem knjige "Jevanđelje po Marini T.", ideologom "Južnog vetra" Ognjenom Lopušinom o orijentalnom tragu i patriotskim motivima u srpskoj savremenoj muzici, popularnosti pevačice Aleksandre Prijović u Hrvatskoj, ali i o Breskvici.

Ukazujući na to da je reč o vrlo zanimljivom fenomenu koji se desio sredinom 1980-ih, pre svega jer se radilo o privatno-preduzetničkom projektu koji se razvijao bez ikakve podrške mejnstrim medija ili državne ili paradržavne organizacije, Lopušina ističe da iako je period rasta i najvećeg uticaja "Južnog vetra" trajao relativno kratko, pet-šest godina, ostavio je neverovatan trag u društvu na području cele bivše Jugoslavije, što se oseća i dan-danas.

Sagovornik Ljiljane Smajlović podseća da je publici najpoznatija tzv. prva petorka "Južnog vetra": Dragana Mirković, Mile Kitić, Šemsa Suljaković, Kemal Malovčić i Sinan Sakić, muzičari koji su i nakon ove saradnje ostvarili velike karijere, a osamdesetih su doneli revolucionaran muzički izraz, nova produkcijska rešenja, sintisajzere, ritam-mašine, što se sve mnogo razlikovalo od narodne muzike tog vremena.

"Muzički izraz 'Južnog vetra' i danas je vrlo specifičan u smislu da postoji širok dijapazon ljudi koji ga je slušao, bukvalno obožavao, i to vrlo veliki broj ljudi s rokerske, metalske scene upravo jer su cenili moderan izraz. Druga suštinska stvar je zaokret ka orijentalnom nasleđu našeg društva – to je učinilo da 'Južni vetar' utiče na muziku koja se danas stvara", ističe gost "Relativizacije".

Zahvaljujući njima ljudi su orijentalne ideje počeli da osećaju na svoj, autentičan način i to u društvu koje na to nije gledalo blagonaklono – "Južni vetar" je bio zabranjen na Radio-televiziji Beograd, popularnost je sticao preko malih, privatnih stanica u Bosni i Srbiji.

Patriotski motivi u popularnoj muzici

Upitan odakle danas toliko patriotskih, kosovskih motiva u različitim žanrovima popularne muzike, Lopušina kaže da je to tema koja bi mogla da bude materijal za zavereničke diskusije u smislu da se radi o državnom projektu, što pak smatra besmislenim.

"U takmičenju za srpskog predstavnika za najbolju pesmu Evrovizije imali smo bar dve pesme koje se na banalan, naturalan način bave patriotskim temama, 'Ramondu' i 'Gnezdo orlovo', što govori da postoji svest o tome da se nalazimo u godinama političkog raspleta i da je ovo dobra prilika da se profitira na toj vrsti odnosa prema patriotizmu", kaže Lopušina, te dodaje da postoji teza da iako je, i po njegovom mišljenju, Breskvica imala bolju pesmu, država odlučila da Srbiju predstavlja druga pesma kao pametniji izbor.

Po njegovim rečima, ima dosta istine u tome da su svi zadovoljeni u smislu da se RTS ne izlaže velikom riziku, da ostane pouzdan saradnik te radio-difuzne unije, a da narod dobije neku vrstu zadovoljenja u vidu rasprave koja je postojala i glasanja koje je potvrdilo ispravnost narodne volje.

Takođe, konstatuje da tzv. elita i dalje gleda s visine na muziku s orijentalnim motivima, ali da postoji tolerancija u smislu da nećemo diskreditovati nekog ko tako nešto sluša, ali u suštini i dalje je izuzetno jaka svest da je to inferiorna kultura koja se zapatila u jednom osiromašenom narodu koji je izgubio pojam o svojoj velikoj kulturi iz prošlih vremena.

Popularnost srpskih "narodnjaka" u regionu

Gost "Relativizacije" ističe i da je popularnost srpskih "narodnjaka" u zemljama bivše SFRJ svojevrsni vid meke moći.

"Može se reći da srpska meka moć u regionu deluje kroz narodnu muziku, ali ne bi trebalo precenjivati domet te moći. Njena funkcija je prevashodno interna, služi nama da se osećamo dobro. Najveću korist od meke moći imamo mi jer tako imamo utisak da smo permanentno u tržišnoj utakmici s našim komšijama, i to nikad neće prestati. Ipak, sasvim je suvišno govoriti o pravom uticaju koji bi tamo doveo do neke transformacije", precizira Lopušina.

S tim u vezi pominje enormnu popularnost srpske pevačice Aleksandre Prijović u Hrvatskoj, te ističe da je to primer kako jedna muzička karijera uspešno odgovara na razna generacijska pitanja.

Odgovarajući na pitanje veze muzike koja se karakteriše kao šund i antizapadnog opredeljenja ljudi koji istu slušaju, kaže da u praksi to najčešće nije slučaj.

"Često ljudi koji su anti-NATO raspoloženi potežu za argumentom da je reč o šundu, ali to su mahom ljubitelji stare dobre Evrope, dakle nepostojećih vremena koji su ujedno i kritički nastrojeni prema Zapadu, ali smatraju da postoje civilizacijske tekovine koje nas sprečavaju da ostvarimo naše ciljeve koji god da su", zaključuje gost Ljiljane Smajlović.