Predstavnici skupštine i vlade tzv. Kosova odvojeno lobiraju u Savetu Evrope (SE), bez koordinacije i zajedničke strategije, piše "Koha ditore".
Ostalo je manje od nedelju dana do pokretanja procesa donošenja odluke u vezi sa prijemom tzv. Kosova, a izvestilac u Savetu Evrope Dora Bakojanis ostavlja prostora za još jedno prištinsko proklizavanje kada je u pitanju prijem u ovu organizaciju.
Članica Odbora za spoljne poslove Ariana Musljiu-Šoši, koja je zamenik Demokratske partije Kosova (PDK) kaže da ih prištinska vlada nije konsultovala ni o jednoj zajedničkoj strategiji.
"Mi kao delegacija radimo svoj posao sa Parlamentarnom skupštinom SE. Što se tiče vlade, ne znam da li intenzivno radi u Komitetu ministara, čija se sednica održava u maju. Dana 27. marta bićemo u Francuskoj, gde se održava sednica Odbora za politička pitanja, zatim je glasanje od 15. do 19. aprila u Skupštini", izjavila je Musljiu-Šoši.
Gervala optimistična, njeno ministarstvo ćuti
Ministarstvo spoljnih poslova tzv. Kosova nije dalo pojašnjenja o tome da li postoji strategija i koordinacija sa drugim institucijama u "procesu lobiranja".
Ministarka spoljnih poslova Donika Gervala izrazila je optimizam da će 'Kosovo' uspeti da obezbedi dve trećine glasova.
Ona ne misli da će pet država koje ne priznaju nezavisnost sprečiti članstvo u SE.
"Mislim da neće dati glas za 'Kosovo', ali mislim da ne moraju da nas sprečavaju da uđemo u Savet Evrope, jer nam ne treba jedinstven glas, već 2/3 glasova koji će doći sredinom aprila. Imamo znatno više od 2/3 jer je podrška članstvu 'Kosova' u Savetu Evrope zaista izuzetno velika", rekla je ona.
"Veoma sam optimistična da ćemo u aprilu biti okupirani masovnim glasanjem delegata, odnosno Parlamentarne skupštine. Ne mogu da dam bilo kakvo predviđanje šta će se desiti od aprila do maja. Potreban nam je kolosalan posao da ubedimo države članice da je 'Kosovu' mesto u Savetu Evrope".
Snažan otpor Prištine demokratiji i ljudskim pravima
Izvestilac za 'Kosovo' u Savetu Evrope Dora Bakojani prethodno je ostavila otvorenom dilemu o tome da li će njen izveštaj krajem marta biti usvojen.
"Nemamo datum. Mnogi preduslovi moraju biti ispunjeni pre nego što izveštaj bude spreman. Proteklih dana imali smo veliki uspeh u regionu, a to je povratak imovine manastiru Dečani. To pokazuje jasan znak da postoji namera vlasti u Prištini da poštuju vladavinu prava i započnu neophodne reforme za bezbedan status srpske manjine", rekla je ona.
Bakojani je istakla da je potpuno svesna da još uvek postoji duga lista nerešenih slučajeva u vezi sa demokratijom i ljudskim pravima na tzv. Kosovu, kao i "snažan otpor Prištine na raznim frontovima".
"Sve te zabrinutosti u vezi sa demokratskim statusom položaja srpske manjine biće detaljno spomenute u izveštaju koji sam spomenula", rekla je ona.
"Preporučiću nadgledanje tzv. Kosova od strane Saveta Evrope – proces postmonitoringa koji može da počne ako Savet ministara nastavi sa svojim glasanjem, jer su oni odgovorni za donošenje odluka", dodala je.
Bakojani je objasnila da je postmonitoring proces u kome članovi Političkog komiteta prate svaki korak koji se mora sprovesti pred Savetom Evrope.
"Priština mora da pristane da sprovede te korake u narednim mesecima. Tako se radi u svim zemljama, tako će se pratiti na 'Kosovu' u slučaju da Savet ministara odluči da primi 'Kosovo' u članstvo Saveta Evrope", rekla je Bakojani.
"Dodatni kriterijumi"
Spekulacije o mogućem prijemu "Kosova" u Savet Evrope pojavile su se nakon što je prištinska vlast naložila katastru da konačno, nakon višegodišnjeg odlaganja, omogući knjiženje 24 hektara zemlje koja je u vlasništvu manastira Visoki Dečani.
Ipak, izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je prilikom posete Prištini spomenuo još dva uslova – osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i eksproprijacija zemljišta na severu budući da su prištinske vlasti otimale zemljište od Srba kako bi gradile policijske baze u četiri srpske opštine.
Ova pitanja se pominju i u izveštaju pravnika Saveta Evrope o prilagođavanju pravnog sistema 'Kosova' standardima ove organizacije, objavljenom krajem prošle godine. Kako se navodi u izveštaju, predstavnici međunarodne zajednice, uključujući OEBS, EU, Euleks i SAD, izrazili su duboku zabrinutost zbog eksproprijacije na severu jer procedura koja je vođena nije bila u skladu sa zakonima i propisima tzv. Kosova.