Pre 25 godina, nakon što su iscrpljena sva diplomatska sredstva, NATO je pokrenuo operaciju "Udružena sila" koja je imala jedan cilj - da okonča brutalnu kampanju etničkog čišćenja koju je sprovodio režim Slobodana Miloševića, saopštila je misija Sjedinjenih Američkih Država pri OEBS-u povodom godišnjice bombardovanja SR Jugoslavije, želeći, očigledno, da oda počast operaciji Severnoatlantske alijanse.
"Upotreba sile bila je neophodna u svetlu teške humanitarne krize, rastućeg broja izbeglica i pretnji po međunarodni mir koji je predstavljao Miloševićev etnonacionalistički režim", dodaje se u saopštenju.
Četvrt veka kasnije, pozivamo sve u regionu da usredsrede svoje napore u izgradnju stabilne, prosperitetne, multietničke i sigurne budućnosti Zapadnog Balkana, zaključuje se u poruci.
Teška humanitarna situacija na Kosovu i Metohiji i neki mahniti nacionalista koji preti celom svetu (čime, ostalo je nedorečeno) nisu bili dovoljni za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija koji je, po logici američke verzije iz komemorativne poruke, okrenuo glavu od gnusnih i brojnih zločina na KiM, pa je NATO bio primoran da počne vojnu operaciju bez njihovog, naglasimo, neophodnog odobrenja.
Danas je to i tako svejedno. Jedna od tekovina "humanitarne operacije" kojoj počast odaje američka misija OEBS-a je i to što je međunarodno pravo postalo relativno, kao i potpisani sporazumi, date garancije, preuzete obaveze. Koga je, na primer, danas na Zapadu istinski briga za dokument proizašao iz njihove spasilačke misije, Rezoluciju 1244?
Suštinski, američka misija nije morala o godišnjici NATO agresije da poruči ništa više od naslova. Koji glasi: "25 godišnjica NATO odgovora na humanitarnu krizu na Kosovu". Još samo da im se zahvalimo što su nas bombardovali.
I da se podsetimo, jer godišnjice su prilika i za to.
Jedini cilj bombardovanja, kako je označen u ovoj poruci, okončanje etničkog čišćenja na KiM, sprovođen je bombardovanjem mostova, zgrade televizije, bolnica, zasipanjem kasetnim bombama pijaca, gađanjem vozova, fabrika hemijske industrije, čak i jedne ambasade.
Pravo je čudo što u ovom "pravednom gnevu" nije gađana i Narodna biblioteka, koju u oba svetska rata nisu mimoišli nemački bombarderi. Ko će ga znati, možda Nemci imaju neka autorska prava na to, dok su zaštitni znak savezničkog bombardovanja više nasumični ciljevi i kolateralne štete.
Četvrt veka kasnije, ništa se nije promenilo u američkoj politici, ako je suditi po ovoj kratkoj, ali poučnoj i krajnje uvredljivoj poruci. Žrtve su bili Albanci, srpski režim bio je brutalan i etnonacionalistički, NATO je bio "gud gaj", Sloba je bio "bed gaj".
I sve se završilo hepiendom u kojem su Albanci spaseni od istrebljenja, a svetski mir od Slobodana Miloševića.
Kao Holivud, samo da se smrzneš.