Pravi cilj intervencije NATO-a na Balkanu devedesetih godina prošlog veka nije bila Jugoslavija, već širenje bloka na istok, do granica Rusije, izjavio je Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića.
"Moj otac je veoma dobro razumeo šta NATO želi, zašto je došlo do rata na Balkanu i zašto je Jugoslavija razbijena", kazao je Mladić u intervjuu za "RIA Novosti".
On je podsetio da je njegov otac svoju profesionalnu vojnu karijeru proveo u najelitnijim jedinicama Jugoslovenske narodne armije i da je bio upoznat sa planovima NATO-a.
"Iz tih planova je bilo jasno da cilj NATO-a nije Jugoslavija i Balkan. NATO je želeo da poveže severno i južno krilo Severnoatlantske alijanse, koje je bilo geografski razdvojeno pre jugoslovenske krize. Sada vidite da se NATO baza na Kosovu i Metohija zove Bondstil ('vezujući čelik'). Ovaj naziv su dali da označe čeličnu vezu kada su povezali, ondnosno kada su uspeli da ostvare taj cilj", ukazuje Mladić.
Prema njegovim rečima, Severnoatlantska alijansa je planirala širenje na istok od 1991. godine, a njen glavni cilj je i tada bila Rusija.
"NATO je planirao da se širi na istok. Rusija je bila glavna meta ekspanzije svih ovih godina. Bili smo na početku procesa. Čini mi se da se ono što je počelo u Jugoslaviji 1991. godine, sada se završava u Ukrajini", naglasio je on.
Sin generala Ratka Mladića je dodao da mu se čini da sve te mehanizme koje su upotrebljavali u jugoslovenskoj krizi, vrlo slično se dešava i u ukrajinskoj krizi.
Najbolji primer toga, navodi Mladić, je suluda ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona da NATO treba da ratuje u Ukrajini i da izaziva treći svetski rat, Rusija može mnogo toga da nauči iz jugoslovenske krize, jer Zapad mnogo toga ponavlja.
"Mi nismo Rusija i nemamo te kapacitete koje ona ima, i ljudske, ekonomske i vojne, ali dosta je metodologije slično kao i u Jugoslaviji. Ovaj rat se ne vodi zbog Ukrajine, već da bi se Rusija destabilizovala i da bi Zapad vladao Rusijom kao što je vladao bivšom Jugoslavijom. Ali rusko rukovodstvo je to prepoznalo i čini sve da se to ne desi", precizira Mladić.
On je skrenuo pažnju da je NATO delovao po konkretnom planu, koji je počeo da se sprovodi mnogo pre 1999. godine – još u Hrvatskoj, kao i u Bosni i Hercegovini, kao i da se prvo NATO bombardovanje Srba dogodilo početkom aprila 1994. godine – u BiH, tačnije u Republici Srpskoj.
"To je zapravo bio prvi put da je NATO intervenisao na jednoj strani sukoba svojim avionima i pomogao da zaustavimo naše napredovanje kada je neprijatelj već bio poražen. Sledeći put kada je NATO intervenisao u ratu u Bosni bilo je krajem avgusta 1995. godine, kada je ofanziva oružanih snaga bosanskih Muslimana propala. Povod za intervenciju NATO-a bio je izmišljeni događaj", tvrdi Mladić.
Mladić podseća da je srpska strana optužena za granatiranje građana na pijaci u Sarajevu, iako je bilo jasno da se radi o izmišljotini.
"Naši eksperti na suđenju u Hagu su pokazali da nema šanse da je minobacačka salva od pet granata kalibra 120 mm dolazila sa srpskih pozicija", zaključio je Mladić.