Onima koji veruju da ništa nije slučajno možda će pažnju privući vest da je dan posle obeležavanja četvrt veka od NATO agresije na SR Jugoslaviju, objavljen domaći apel u kojem se međunarodna zajednica, konkretnije EU i SAD, poziva da "spreči predsednika Vučića da sprovodi unutrašnju represiju", a sve povodom "poziva na linč protiv Dinka Gruhonjića i Ane Lalić", kako je navedeno.
Oni koji misle da su takve postavke teorije zavere, imaće mnogo više razumevanja za "Apel za slobodu javne reči i kritičkog mišljenja" u kojem se navodi da su potpisnici "ozbiljno zabrinuti za živote kritičkih glasova u Srbiji", kao i da su "besprimernoj hajci" izloženi novinar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić i predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić. Kao i da se radi o "obračunu režima sa zapadom i opozicionim i kritičkim delom društva u Srbiji".
Potpisnici apela u kojem je cenjena strana sveta zaslužila malo slovo, a linč dobio nepotrebni prilog protiv, između ostalih su predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, Staša Zajović iz "Žena u crnom", Nenad Čanak, prvi predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i njegov naslednik na tom mestu Bojan Kostreš, advokat Aleksandar Olenik, "sociološkinja" dr Vesna Pešić, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković. Tu su i Gruhonjićeve kolege sa beogradskog Filozofskog fakulteta istoričari Nikola Samardžić i Dubravka Stojanović, jedan kolega i sa njegovog rođenog fakulteta prof. dr Pavle Sekeruš, zatim Nataša Mićić i Balša Božović. Potpisnik je i novinar Nedim Sejdinović, kao i predstavnici međunarodne javnosti iz Crnogorskog Helsinškog odbora, Sarajeva, savetnici iz gradske uprave Geteborga i predsedništva BiH, predstavnik udruženja za kritičko mišljenje iz Mostara.
Autori apela zabrinuti su nizom tragičnih događaja koji su obeležili prošlu godinu među koje svrstavaju i masakre u školi "Vladislav Ribnikar" i Mladenovcu. "Približavanje režimu u Moskvi" vide kao podjednako tragičnu stvar, kao i "teroristički napad u Banjskoj" i nezaobilaznu krađu izbora.
I izbore uopšte kao takve, koji su i zauzeli najveći deo apela: od osude "izborne krađe" i pozivanja na neimenovane ali "brojne međunarodne kritike" i rezoluciju Evropskog parlamenta, vrhovnog autoriteta da donese presudu o pitanju izbora u Srbiji, do obračuna vlasti predsednika Vučića sa "domaćim kritičkim glasovima" pred beogradske izbore.
"Lažiranjem i montažom snimaka i intenzitetom poziva na linč, njima je ozbiljno ugrožena bezbednost. Lalić i Gruhonjić su i do sada bili kritični prema režimu, ali su poslednje targetiranje i pozivi na linč poslužili, kao paradigma, u cilju ućutkivanja svih opozicionih glasova", navodi se u apelu.
Kako dalje navode, ta brutalna kampanja protiv dvoje kritičko-mislećih ljudi, "služi se Putinovim metodama i preti da eskalira, jer po prvi put predsednik Vučić više nije siguran u svoju poziciju".
Kritika režima Aleksandra Vučića Ane Lalić i Dinka Gruhonjića, trebalo bi podsetiti, ogledala se u novinarkinoj izjavi da Vojvodina nije deo Srbije, da crkve niču kao pečurke, i da se sprovodi nasilna dosrbizacija Vojvodine, dok se novosadski profesor Vučićevom režimu hrabro suprotstavio dosetkom da ima lepo ime Dinko, kao Dinko Šakić, zapovednik logora Jasenovac.
"Sve kritičkiji tonovi sa zapada i Vučićevo okretanje autokratskim režimima, neminovno vode Srbiju u novu izolaciju, koja će pojačati unutrašnju represiju i teror prema svim kritički orijentisanim pojedincima i opozicionim grupama", nastavljaju dalje autori apela ne hajući za to da osim Aleksandra Vučića u Srbiji živi i neki drugi narod, koji ne pripada ni nezavisnim udruženjima ni slobodnim intelektualcima koji traže zaštitu od EU i SAD.
A začudo, ni SNS-u koji smatraju sveprisutnim.
U Srbiji živi neki narod, nazovimo ga većinski ako nije previše uvredljivo, čiji su preci osnivali srpsku Vojvodinu, stradali u Jasenovcu, neki koji se po nacionalnosti izjašnjavaju kao Srbi, a po veroispovesti kao pravoslavci.
Ili neki narod koji, za razliku od kritički nastrojenih intelektualaca, zna da sloboda mišljenja ne podrazumeva slobodu verske i nacionalne netrepeljivosti i javnu reč bez ikakve odgovornosti. Narod koji smatra da bi njihovu odgovornost, ako je ima, trebalo da utvrđuje sud, a nikako ulica i društvene mreže.
Ako postoji neki nemontirani snimak u kojem Ana Lalić i Dinko Gruhonjić u nastavku svog izlaganja objašnjavaju da poznaju Zakon o zabrani diskriminacije i Ustav Srbije i da poštuju oba izražavajući svoje kritičko mišljenje protiv Aleksandra Vučića, bilo bi lepo da ga potpisnici apela podele sa zainteresovanom javnošću.