Jevgenij Baranov: Drugi nikada nisu marili za Srbe, pa ni kada se radilo o osiromašenom uranijumu

Amerikanci nisu podelili informaciju o tome kako treba rukovati oružjem sa osiromašenim uranijumom ni sa svojim saveznicima, zbog čega su ubrzo nakon bombardovanja počeli da obolevaju italijanski vojnici. Tek je to alarmiralo javnost, priseća se direktor Ruskog doma u Beogradu

Signali koji su dolazili od Srba nakon NATO agresije 1999. godine o posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom nailazili su u najboljem slučaju na smeh, "pošto je druge oduvek bilo baš briga za Srbe", kaže za "RIA Novosti" direktor Ruskog doma u Beogradu Jevgenij Baranov, prisećajući se devedesetih godina tokom kojih je prvi put doputovao na Balkan i radio kao vojni dopisnik.

Kako kaže, u to vreme nije se posebno govorilo o negativnim posledicama osiromašenog uranijuma, pošto takav tip municije nije bio previše aktuelan. Razgovori o njemu počeli su da kruže tek nakon NATO agresije, kada su se Srbi suočili sa teškim posledicama po zdravlje.

"Cela ta priča o osiromašenom uranijumu pojavila se malo kasnije. Mislim negde od 2003. godine, 2002... Prva svedočenja i signali pojavili su se od strane lekara, pošto su dijagrami obolevanja počeli da pokazuju neki čudesan rast (obolelih), što je bilo upitno".

U isto vreme počele su da se pojavljuju informacije da posledice po zdravlje ne trpe samo Srbi, već i pojedini NATO vojnici - iz italijanskog kontingenta, koji su u to vreme bili na teritoriji Srbije. Tada je, ističe Baranov, bilo već teže da se ne reaguje na priče o štetnosti osiromašenog uranijuma, jer se radilo o zdravlju NATO vojnika. 

Tek kasnije lokalni stručnjaci su saznali da su SAD koristile isto oružje i u Iraku, i u Bosni i Hercegovini, ali i na drugim mestima, kao i da su Amerikanci imali jasne instrukcije o tome kako treba baratati ovom municijom, o čemu, s druge strane, nisu bili obavešteni ni vojnici iz drugih zemalja NATO-a.

"Niko nikada nije odgovorio na pitanje zašto su Amerikanci bili u specijalnoj odeći na teritorijama koje su bombardovali. Imali su jasna uputstva kako da rukuju vojnom opremom, koju je pogodilo ovo oružje, konkretno (kako da rukuju) srpskom i iračkom (vojnom opremom)", priseća se Baranov, koji danas više godina živi i radi u Beogradu.