Siniša Mali: Cilj je stabilnost u snabdevanju svih energenata

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je najvažnije sačuvati životni standard građana, napominjući da će se Srbija i dalje imati odgovornu politiku.

"Teret krize preuzimamo na sebe, što smatram i osnovnom funkcijom države u ovakvim vremenima. Država se ponela veoma odgovorno kada se u uslovima rastućih cena goriva odrekla dela dohotka od akciza, time umanjujući svoje prihode u budžet, ali, sa druge strane, obezbeđujući da cena goriva ne poraste onoliko koliko je mogla bez ovog poteza. Ako pogledate prihode u rebalansu budžeta, videćete da su bili veći za ukupno 192 milijarde dinara, i da je svuda rast osim kod akciza, ali smo na taj način obezbedili niže cene goriva", rekao je Siniša Mali u intervjuu za "Politiku".

Ministar je istakao da se budno prati stanje na tržištu i da se na osnovu tržišnih kretanja donose odluke.

"Bili smo odgovorni i građani su videli da brzo, efikasno i pravovremeno reagujemo", istakao je Mali.

Na pitanje da li je bilo teško napraviti budžet za 2023. goinu u vreme globalne nestabilnosti, kada je inflacija sasvim izvesna, ministar finansija je odgovorio da se Srbija iz dana u dan bori da sačuva teško stečenu stabilnost, navodeći da na taj način imamo prostora za veće plate i penzije, ali i pomoć mladima.

"Budžet za narednu godinu biće razvojan, uravnotežen, socijalno orijentisan, sa elementima predostrožnosti za krizna reagovanja. To znači da ćemo dati sve od sebe da obezbedimo i dalji rast, ali i zaštitu onih koji najviše mogu da osete efekte prelivanja krize na našu zemlju. Sa javnim investicijama nastavljamo, a želimo i da strane direktne investicije dalje rastu i da sledeće godine premašimo ovogodišnje 3,4 milijarde evra priliva za prvih deset meseci. Sve to uz već pomenutu podršku građanima".

Mali je naglasio da je veoma bitan segment u rebalansu i budžetu za narednu godinu sektor energetike.

"Bitno je da tu budemo stabilni, da imamo struje, gasa, svih potrebnih energenata, budući da je ovaj sektor trenutno izvor svih svetskih nestabilnosti. Neće biti lako, ali sam uveren da ćemo uspeti u tome", ocenio je ministar.

Mali je odgovorio i na pitanje da li će biti dovoljno novca za finansiranje deficita i plaćanja dugova u 2023. godini, budući da je najavljen kredit od Emirata, MMF-a i Svetske banke.

"Sve obaveze se planiraju, reaguje se blagovremeno i ritam naplate je projektovan u skladu sa svim planovima. Naredne godine dospeva oko 4,6 milijardi evra duga, direktnih obaveza, od čega je oko 67 odsto unutrašnji dug, dok se preostali deo odnosi na obaveze po zajmovima i to deset procenata na kredite prema međunarodnim institucijama Svetskoj banci, Evropskoj investicionoj banci i tako dalje, 16 odsto bilateralni ugovori… Ministarstvo finansija blagovremeno planira i razmišlja o strategiji i načinima obezbeđivanja neophodnih sredstava za njihovu otplatu, tako da smo već sredinom godine krenuli u pregovore sa različitim institucijama kako bismo obezbedili dovoljnu podršku, a planiramo da deo duga otplatimo i emisijom obveznica na domaćem tržištu", istakao je ministar finansija.

Kamate "iz nebesa"

Siniša Mali se osvrnuo i na aktuelnu situaciju u vezi sa kamatama koje su "otišle u nebesa". On je istakao da Srbija nema visoke stope na dugovanja, navodeći da očekuje da će učešće kamata u BDP-u, narednih nekoliko godina ostati ispod ili oko dva odsto, što je za Srbiju dobra pozicija, kako bi izbegla izazove.

"Ovaj odnos je u poslednjih nekoliko godina prepolovljen. Na kraju 2022. iznosiće oko 1,6 odsto, 2015. je bilo čak 2,9 procenata BDP-a. Razvoj tržišta kapitala državnih obveznica, rast kreditnog rejtinga zemlje, smanjenje premije rizika, niska stopa inflacije i smanjenje referentne kamatne stope NBS snizili su nam i cenu zaduživanja poslednjih godina i trasirali nam pravi put", napomenuo je ministar finansija.

Budući da su gubici "Elektroprivrede Srbije" i "Srbijagasa" povećali minus u državnoj kasi i jedan su od glavnih razloga rebalansa, insistira se na tome da se oni reformišu. It MMF-a je navedeno da novi aranžman treba da podrži napore vlasti sa akcentom na energetski sektor. 

Mali je istakao da su gubici pomenutih preduzeća nastaju zbog niske cene struje i gasa ka stanovništvu i privredi.

"Cena struje na tržištu je skočila deset puta od prošlog septembra do ovog, a mi smo, sa druge strane, imali samo jedno nisko povećanje cena. Cilj je da se ova preduzeća finansijski stabilizuju i da se opterećenje budžeta umanji u narednoj godini. Naš zadatak je da obezbedimo pre svega stabilnost u snabdevanju svih energenata, što znači da ni u jednom trenutku ne bude ugrožena isporuka energenata ka građanima, da imaju struju, grejanje. Zbog toga smo ispregovarali podršku MMF-a, a svakako da smo razgovarali i pravili planove i o strukturnim promenama ovih preduzeća koje će se sprovesti u sklopu sveukupnih reformi u Srbiji", konstatovao je ministar finansija.

Siniša Mali je upitan da li će Srbija nacionalizovati kompaniju "NIS", ministar je ukazao da je našoj zemlji veoma bitno normalno funkcionisanje kako bi se građanima i privredi obezbedila dovoljna količina energenata.

"Cilj je da bude goriva na pumpama, a da, sa druge strane, i naše kompanije imaju dovoljno mazuta, lož-ulja i svega onoga što "NIS" obezbeđuje. U uslovima svetske energetske krize veoma je važno da imate stabilnu i jaku kompaniju koja vam daje potpunu sigurnost. Imam redovne kontakte sa predstavnicima NIS-a i smatram da ćemo i dalje kroz konstruktivnu saradnju i dijalog nastaviti da donosimo odluke koje su u interesu prevashodno građana Srbije, zaključio je Siniša Mali.

"Srbija nije slučajno lider u regionu"

Na pitanje da li Srbija razmišlja o porezu na ekstraprofite kao mnoge zemlje, ministar finansija je rekao da pažljivo prati rad drugih država i najavljivanje ove teme koja je došla iz Hrvatske, Austrije i Mađarske.

"U ovom trenutku Srbija ne razmišlja o uvođenju ekstraprofita. Potpuno smo stabilni, imamo dovoljno novca u budžetu i ne želim da izazivam bilo kakve šokove ili negativne reakcije sa iznenadnim i neočekivanim odlukama. Borimo se za predvidivo privredno okruženje i svaku odluku donosimo u saradnji sa privredom i privrednicima. Srbija nije slučajno lider u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija. Više od 250 novih fabrika smo privukli u poslednjih deset godina, nezaposlenost nam je na istorijski niskom nivou. Nastavićemo sa reformama jer je to važno i za kompanije koje posluju u Srbiji. E-fiskalizacija, e-fakture, borba protiv sive ekonomije, dalje unapređenje rada Poreske uprave… Važno je i da nastavimo regionalnu saradnju kroz inicijativu "Otvoreni Balkan", to je ono što predstavnici firmi žele da čuju".

Budući da je Srbije u septembru 2021. godine uzela zelene obveznice sa samo jedan odsto kamate, ministar je odgovorio i na pitanje za šta je taj novac upotrebljen.

Sredstva su namenjena za projekte kao što su "Čista Srbija", izgradnja beogradskog metroa, ulaganja u železničku infrastrukturu i druge projekte iz takozvane zelene agende. Zelena evroobveznica emitovana je u iznosu od jedne milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i kuponskom stopom od jedan odsto, najnižom do sada postignutom na međunarodnom tržištu. Republika Srbija se svrstala u red retkih evropskih zemalja koje su to uradile", pojasnio je on.

"Projekti prihvatljivi za finansiranje iz zelenih obveznica definisani su okvirnim dokumentom za izdavanje zelenih obveznica, koji je usklađen sa standardima Međunarodne asocijacije za tržište kapitala i izrađen je na način da obezbeđuje sigurnost investitorima da će pribavljena sredstva putem emisije zelenih obveznica biti korišćena za finansiranje zelenih projekata a iz oblasti obnovljive energije, energetske efikasnosti, saobraćaja, održivog upravljanja vodama i otpadnim vodama, sprečavanja i kontrole zagađenja i cirkularne ekonomije i zaštite životne sredine i biodiverziteta i održive poljoprivrede".

O porezu za frilensere

"Drago mi je što smo posle dužeg vremena uspeli da postignemo dogovor sa frilenserima, da i oni budu zadovoljni, a da je i država našla prihvatljiv način da ih oporezuje. S obzirom na to da ostvaruju različite prihode, kao i da su za mnoge od njih to jedini prihodi, predloženo je da biraju između dva načina plaćanja poreza i doprinosa. U prvoj opciji, oporezivi priliv je ostvareni prihod u kvartalu u bruto iznosu i umanjuje se za normirane troškove u iznosu od 96.000 dinara, a porez na dohodak se plaća po stopi od 20 na dobijenu osnovicu, dok su doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje 24 odsto, počev od sledeće godine. Doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje iznose 10,3 procenta, s tim da osnovica doprinosa za zdravstveno osiguranje za kvartal ne može biti niža od trostrukog iznosa 15 odsto prosečne mesečne zarade u Srbiji", rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, druga opcija podrazumeva da se oporezivi prihod utvrđuje tako što se ostvareni prihod u bruto iznosu u kvartalu umanjuje za normirane troškove u iznosu od 57.900 dinara uvećane za 34 odsto bruto priliva ostvarenog u kvartalu. Na ovako utvrđen oporezivi prihod plaća se porez na dohodak građana po stopi od 10 odsto. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se po istim stopama kao i u prvoj opciji, a oporezivi prihod je osnovica za obračun visine doprinosa, s tim što u ovoj opciji imamo propisanu kvartalnu minimalnu osnovicu za oba doprinosa, i to doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa i doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, najmanje trostruki iznos 15 odsto prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji. 

Kada je reč o efektima unakrsne procene zarade i imovine, Mali je rekao:

"U ovom trenutku su u toku postupci provere 13.000 fizičkih lica za koje je procenjeno da zaslužuju posebnu pažnju Poreske uprave. Do ovog broja došlo se nakon ukrštanja podataka o uvećanju imovine i prijavljenih prihoda za više od 1,2 miliona građana. Kod njih je ta razlika iznosila više od 150.000 evra i to će istražiti Sektor za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza Poreske uprave Republike Srbije. Njihovi prijavljeni prihodi ni približno ne odgovaraju navedenom uvećanju vrednosti imovine i to budi sumnju. Korupcija je decenijama rak rana Srbije, mora se iskoreniti jer je bez tog koraka uzaludan sav uloženi reformski trud. Borba sa korupcijom mora da bude odlučna".