Izjavu generala američke vojske u penziji Veslija Klarka, koji je komandovao NATO snagama tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. da "tada nisu znali da će Srbi potpuno napustiti Kosovo i Metohiju", samo dva dana od intervjua "Glasu Amerike", danas je u haškoj sudnici tokom postupka koji se vodi protiv ratnog lidera tzv. OVK Hašimu Tačiju demantovao bivši američki izaslanik na 'Kosovu', Šon Berns.
On je, naime, izjavio da su SAD u leto 1999. "predvidele" da će Srbi biti primorani da odu sa 'Kosova' kada uđe NATO.
Kao zvaničnik Stejt departmenta, Berns je bio na čelu Kosovske diplomatske posmatračke misije (KDOM).
Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, Tačijev branilac Luka Mišetić u sudnici je pustio snimak na kojem, neposredno pre ulaska Alijanse na KiM u junu 1999, portparol Stejt departmenta Ken Bejkon kaže da "Kosovo neće biti srećno mesto za Srbe kada NATO uđe".
Bejkon je na snimku izrazio uverenje da "Srbi ne žele da ostanu tamo, nego da se vrate u Srbiju".
"Mi ne znamo kolika je srpska manjina, verovatno oko 100.000 ili malo više, ali kada se kosovski Albanci vrate, naša pretpostavka je da će se mnogi Srbi vratiti u Srbiju", kazao je tada predstavnik SAD pred novinarima.
Na snimku se čula i ocena izveštača da to zvuči kao da SAD "ohrabruju Srbe koji žive na Kosovu da odu", što je Bejkon negirao, uz tvrdnju da "samo predviđa" šta će se dogoditi.
Komentarišući tu izjavu, Berns je u sudnici potvrdio da je "nažalost" i on unapred očekivao da će Srbi morati da odu.
Kao uzrok je označio dugotrajno nasilje koje je pre toga vlast Slobodana Milošević primenjivala nad Albancima.
"Predvideli smo da će Albanci sprovesti odmazdu kada NATO uđe", rekao je Berns, sugerišući da je to bila posledica prethodnog "Miloševićevog cilja da protera veliki broj Albanaca" kako bi ostvario dominaciju na KiM.
Da podsetimo, vrhovni komandant NATO snaga u Evropi, Vesli Klark je u intervjuu povodom 25. godišnjice NATO agresije izjavio da je ta intervencija bila "neophodna, sprovedena isključivo u humanitarne svrhe i da je ispunila svoj cilj".
"Ono što smo znali tada je da će NATO snage biti prisutne na Kosovu. Nismo znali tada da će Srbi potpuno napustiti Kosovo. Nikada nismo imali nameru da podelimo Kosovo, niti da ga učinimo nezavisnim", rekao je Klark dodajući, ipak, da je bilo "nemoguće da Srbi ostanu" na Kosovu i Metohiji po dolasku NATO snaga.
Američki diplomata ranije je tužiocima izjavio da su Srbi bili podvrgnuti "nasilju motivisanom osvetom" posle povratka Albanaca i ulaska NATO na KiM.
Tačijev branilac dokazivao je, tokom ispitivanja, i da Glavni štab OVK nije imao komandu nad jedinicama na terenu, a Berns je to delimično potvrdio.
Advokat Mišetić citirao je dokument Stejt departmenta s proleća 1999. po kojem na "Kosovu" "ne postoji politička struktura, ni efektivna kontrola i komanda nad OVK".
Berns se s tim saglasio, ali je nešto kasnije rekao da su i "neregularne", "seoske" jedinice bile podređene komandantima "operativnih zona" OVK koji su, kako tvrde tužioci, bili članovi Glavnog štaba.
Tokom pregovora u Rambujeu, taj štab je, po svedoku, imao "tanušnu kontrolu" nad regionalnim starešinama, zato što su se oni protivili mirovnom sporazumu koji je Tači zagovarao.
Berns, koji je 53. svedok od početka suđenja 3. aprila prošle godine, nastavlja da odgovara na pitanja branilaca četvorice optuženih.
Tači (55) je optužen za zločine protiv čovečnosti na KiM i u Albaniji, u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine, zajedno sa Kadrijem Veseljijem (56), Redžepom Seljimijem (52) i Jakupom Krasnićijem (73). Svi su u to vreme bili članovi Glavnog štaba OVK.
Optužnica u 10 tačaka, šest za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine, tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje i ubistva.
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na KiM i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine.
Svi su izjavili da nisu krivi.