Srbija i Balkan
Povećanje plata u prosveti: Vaspitna funkcija škole mora da se podigne na viši nivo
Slavica Đukić Dejanović je istakla da je stav Ministarstva prosvete da bi bilo dobro da najveći deo škola u Srbiji uvrste u svoj program medijsku pismenost, kao i da je zdravstvena pismenost veoma važna
Ministarka prosvete u tehničkom mandatu Slavica Đukić Dejanović rekla je da 2024. mora biti godina dodatnih povećanja plata prosvetnih radnika, jer njihov položaj nije na zavidnom nivou.
Ona je istakla da je stav Ministarstva prosvete da bi bilo dobro da najveći deo škola u Srbiji uvrste u svoj program medijsku pismenost, kao i da je zdravstvena pismenost, posebno reproduktivno zdravlje, veoma važno i da postoji plan da se pokrenu edukacije u toj oblasti.
Đukić Dejanović je ocenila da je vaspitna funkcija škole ispod optimuma i da mora da se podigne na viši nivo.
"Od masakra u beogradskoj Osnovnoj školi 'Vladislav Ribnikar' najviše se radilo na tome da se, uz obrazovno-vaspitnu funkciju škole, bezbednost dece podigne na viši nivo, te da se preventivno deluje kako bi se sprečilo nasilje", rekla je ona u emisiji "Pola sata Demostata" i dodala da se realno stanje u sistemu obrazovanja popravlja.
Ministarka je navela da se u poslednje vreme dosta organizuju seminari i edukacije roditelja, dece i nastavnika o ponašanju dece u školskom uzrastu, kako bi se na vreme uočile promene.
"Često nas roditelji pitaju, kao stručnjake za mentalne probleme, kako da prepoznaju kada ponašanje deteta prestaje da bude u okvirima fiziološkog ponašanja. Teško je dati jedan model prepoznavanja, jer svako dete ima svoj način reagovanja na radost, tugu, intrapsihičke traume, na eventualnu disfunkcionalnost porodice, lošu ocenu… Ali, sama promena kod deteta u ponašanju, verbalizaciji, načinu oblačenja, u obavezama prema školi i sportu, u komunikaciji u porodici sa roditeljima, posebno sa bliskim ljudima, treba da bude alarm da se posebna pažnja posveti detetu", objasnila je Đukić Dejanović.
Ona je ocenila da roditelji, koji bi prvi trebalo da primete promenu u ponašanju školskog deteta, treba da porazgovaraju sa razrednim starešinom, kako bi dete ušlo u nekakav okvir praćenja tako što bi pedagozi i psiholozi obratili posebnu pažnju na njega.
"Individualni programi su jako važni. Mi smo pokušali da kroz školski sistem psiholozi i pedagozi budu na usluzi porodici, a ne samo detetu. Oni će oceniti da li je dete u zelenoj zoni, gde se sreće sa raznim problemima, ali ih savladava uobičajeno, da li je u narandžastoj zoni, kad je njemu i srodnicima potreban savetodavan rad ili dete treba da bude upućeno u Centar za socijalni rad, kod psihologa ili u neke druge institucije, koje će pomoći odrastanje i vaspitanje deteta", istakla je Đukić Dejanović.
