Suđenje četvorici vođa bivše OVK, optuženim za ratne zločine na Kosovu i Metohiji i u Albaniji u periodu 1998-99, biće nastavljeno 22. aprila pred Specijalizovanim većima u Hagu.
Dvonedeljna pauza u procesu deo je rasporeda zasedanja koje je ranije utvrdilo raspravno veće kojim predsedava američki sudija Čarls Smit.
Zajedno sa Tačijem, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi su u kritično vreme bili vodeći članovi glavnog štaba OVK.
Minule sedmice, sudije su saslušale iskaz 54. svedoka optužbe od početka procesa, 3. aprila prošle godine.
Taj svedok, bivši starešina OVK uživao je najviši nivo zaštite identiteta i svedočio je na zatvorenoj sednici.
Tema iskaza svedoka "insajdera" W04379 bila je, po ranije objavljenom dokumentu tužilaštva, komanda i kontrola GŠ OVK i optuženih nad jedinicama koje su držale pritvore u kojima su, po optužnici, širom Kosmeta i u Albaniji počinjeni zločini nad svima koje je OVK proglasila za "protivnike".
Po spisu tužilaštva, taj svedok "ima detaljna saznanja o lokacijama, strukturi, osoblju i linijama izveštavanja na različitim nivoima i u raznim jedinicama OVK, uključujući glavni štab".
U istom dokumentu se navodi da je svedok prisustvovao zasedanjima GŠ OVK.
"Na takvim sastancima, GŠ OVK je postavljao oficire OVK, na osnovu predloga komandanata zona", piše u dokumentu.
Tužioci su naznačili i da je svedok W04739 "imao i saznanja o pritvaranju i ispitivanju osumnjičenih kolaboranata", kao i o "pritvoreničkim centrima". Imao je priliku i da pritvorene vidi u jednoj kući.
Prošle nedelje, branioci optuženih okončali su i unakrsno ispitivanje prethodnog svedoka, bivšeg američkog diplomate Šona Bernsa koji je na Kosovu i Metohiji, 1998-99, bio šef posmatračke misije.
Opovrgavajući odgovornost drugooptuženog Veseljija za sedam slučajeva otmice desetina Srba i Albanaca, krajem 1998-99, njegova odbrana tvrdila je da on ima alibi, zato što u to vreme nije bio na Kosovu.
U glavnom iskazu, Berns je prethodno izjavio da je posredovao u oslobađanju otetih, koje je naredio GŠ OVK.
Berns je prihvatio sugestiju odbrane da, koliko on zna, Veselji "nije bio umešan u ta hapšenja i pregovore o oslobađanju, niti je išta znao o tome".
Ispitaće se 200 svedoka
Prvobitno najavljen broj od 300 svedoka, tužioci su već smanjili na 200, a krajem maja, kako su najavili, obelodaniće dodatne mere za "sažimanje" predmeta, na koje su ih više puta pozivale sudije.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika – Albanaca proglašenih za "kolaborante", Srba i Roma – od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.