Surova smrt malene Danke Ilić otvorila je pitanje da li je Srbiji potrebna smrtna kazna za počinioce najtežih zločina. Osim što se na društvenim mrežama poziva na konkretnu primenu, takav predlog stigao je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Naime, predsednik Vučić rekao je, komentarišući ubistvo dvogodišnje devojčice kod Bora, da će predložiti Vladi Srbije da se ponovo uvede smrtna kazna za najteža krivična dela. Međutim, to bi zahtevalo ne samo ustavne, već i promene političkog kursa naše zemlje.
"Svojevremeno sam se javno zalagao i zamolio Vladu Srbije da razmotri sa Savetom Evrope i svima drugima da li je moguće da ponovo bude uvedena smrtna kazna, a da ne pretrpimo posledice pravne i političke, da ne budemo kažnjeni zbog toga", naveo je Vučić i dodao da su opravdanja onih koji su protiv smrtne kazne ozbiljna.
Prema komentarima na društvenim mrežama, mnogi građani smatraju da ubistvo devojčice zaslužuje samo takvu radikalnu meru. S druge strane, stručnjaci ističu da ni to nije garancija da se slični zločini neće ponoviti.
Prof. dr Branislav Ristivojević, profesor Krivičnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, za RT Balkan kaže da u Srbiji ne može da se uvede smrtna kazna sve dok je naša zemlja član Saveta Evrope, kao i da postoje dve prepreke na tom putu.
"Prva prepreka je Konvencija o ljudskim pravima, protokol broj 6, koji zabranjuje smrtnu kaznu osim u ratnim stanjima, i protokol broj 13, koji zabranjuje u svim stanjima. Srbija je potpisnica Konvencije i protokola, a protokol 13 ne poznaje rezerve, znači ne možete da stavite rezervu na nju", ističe profesor Ristivojević.
Dodaje da ukoliko bi se odlučili na ovaj korak, najpre bi trebalo da Srbija otkaže Konvenciju o ljudskim pravima u Savetu Evrope, potom da se promeni Ustav, i na kraju da se smrtna kazna unese u Krivični zakonik i predvidi za pojedina dela.
"Još jedna bitna stvar jeste da, ukoliko bi se vratila smrtna kazna, ona ne bi mogla da se primeni u slučaju ubistva male Danke zbog načela zakonitosti, jer ne može da se primeni na krivična dela retroaktivno, Ustav svakako zabranjuje retroaktivnost primene na ranije izvršena dela", ukazuje naš sagovornik.
Pravo na najblaži tretman
Prema rečima našeg sagovornika, pravo na najblaži tretman po zakonu koji postoji znači da u momentu izvršenja kazne primenjuje se aktuelni zakon, a ako je u međuvremenu ukinuta kazna, ne primenjuje se, već mora da se izrekne nova kazna.
"U slučaju dvogodišnje devojčice najpre mora da se utvrdi šta su osumnjičeni tačno radili, zbog čega mora da se nađe telo deteta. Ukoliko se ispostavi da su, kao što su priznali, najpre udarili kolima, a potom zadavili, reč je o teškom ubistvu. U drugom slučaju, ukoliko su je usmrtili udarcem kolima, reč je o delu ugrožavanje bezbednosti javnog saobraćaja", ukazuje profesor Ristivojević.
Da će se o toj inicijativi ozbiljno raspravljati, najavljuje mandatar za sastav nove Vlade Srbije. Miloš Vučević kaže da razume emocije građana, ali je kao advokat uzdržan. Odluke se, naglašava, moraju donositi racionalno.
"Nemam ja dilemu da bi većinska Srbija podržala da se za ta najteža krivična dela vrati smrtna kazna, ali moramo dobro da procenimo i razumemo, i onda ćemo dati konkretan i stručan odgovor, vodeći računa da ničije pravo i slobodu ne povredimo, da se ni o koga ne ogrešimo, da razumemo očekivanja javnosti, čujemo struku i ne ugrozimo političku poziciju Srbije u međunarodnim institucijama", poručuje Miloš Vučević.
Generalna prevencija
Profesor Ristivojević kaže da ukoliko bi Srbija napustila Savet Evrope, kao što se govori u javnosti, nije nemoguće da se ponovo uvede smrtna kazna, ali se pita da li ona nešto rešava.
"To je jedno kompleksno pitanje, stručno i profesionalno, sa etičkog stanovišta mislim da bi u nekim slučajevima bilo opravdano, poput slučaja ubistva male Danke", kaže naš sagovornik.
On, međutim, ukazuje na drugi glavni efekat funkcionisanja krivičnog prava, a to je generalna prevencija.
"Krivično pravo ne radi kroz kazne, jer kad radi kroz kazne to je već kasno. Krivično pravo je najjače kada krivičnih dela nema, ili kad ih ima, a svi zasluženo dobiju kazne, jer to znači da generalna prevencija deluje. To je situacija kada je etički stav stanovništa i etički stav zakona usaglašen, to je momenat kada ljudi slede etički stav, i ponašaju se u skladu sa zakonom, i tada je krivično pravo najefikasnije", objašnjava naš sagovornik.
Kaže da to što se najveći deo naroda zgražava nad onim što se desilo kod Bora je znak da generalna prevencija radi, i da su za manjinu koja je užasna u svom karakteru zapravo potrebni zakoni, a ne za ceo narod.
Takođe, smatra da kada generalna prevencija dobro radi, smrtna kazna nije potrebna i ne treba menjati zakone, jer se ovakvi slučajevi jave jednom u 15 godina.
"Ako bismo vratili smrtnu kaznu, činjenica je da bismo odudarali od većine država u Evropi, osim Belorusije. S druge strane, nisam ni siguran da je odsustvo smrtne kazne pokazatelj neke civilizacije. Nije li Amerika civilizovana zemlja pa veliki broj država ima smrtnu kaznu u svom zakonodavstvu?", ukazuje naš sagovornik i pita se da li je možda odsustvo smrtne kazne pokazatelj dekadencije Evrope.
Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je (26. februara) zakonom ukinuta. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2003. godine.