Simulirajući demokratske procedure, Priština organizuje dva veoma važna procesa na Kosovu i Metohiji, u kojima Srbi neće učestvovati, svesni da je sve samo klopka. Vodeće stranke u Pokrajini, ali i nevladin sektor, prethodno su upozorili da se i popis stanovništva i glasanje za smenu albanskih gradonačelnika na severu KiM sprovode samo kako bi režim Aljbina Kurtija legitimizovao seriju svojih jednostranih poteza uperenih protiv našeg naroda.
Da se glasanje za smenu Albanaca u četiri opštine na severu KiM pretvorilo u farsu s ciljem da se trenutna situacija "zacementira", upozorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom.
Rekao je da mora da reaguje na izjavu predsednika Makrona da su obe strane nešto učinile, misleći na Beograd i Prištinu, ukazavši na sve što Priština nije ispunila, a na šta se obavezala.
"Jedna strana, ne samo da nije ispunila nijednu tačku ni Ohridskog, ni prvog ni drugog Briselskog sporazuma, već je ta jedna strana napravila izbore sa izlaznošću od 3,4 odsto. Zatim ste nam vi rekli, i ja sam poslušao, potpisujte peticiju, biće dovoljno da se raspišu izbori", rekao je Vučić, i ukazao da ni posle toga nisu dozvolili izbore, već su na osnovu "nekoliko desetina osvojenih glasova, u opštine na severu Pokrajine upali nelegitimni albanski gradonačelnici".
Prema njegovim rečima, Srbi su se pobunili i bojkotovali glasanje, a deo međunarodne zajednice zatražio je od Prištine nove izbore. Pošto Kurtijevi kadrovi nisu hteli, ili nisu smeli da podnesu ostavke, izmišljen je lavirint procedura.
Uprkos tome, politički predstavnici Srba prihvatili su referendum "za" ili "protiv" albanskih gradonačelnika, a sve kako bi se oni smenili i raspisali izbori posle kojih bi došla vlast po volji naroda. Uslov za to je bila peticija i traženo je da se za svaku opštinu obezbedi više od 20 odsto potpisa birača. Srbi su i na to pristali i dostavili mnogo više parafa nego što je predviđeno.
Ono što se nakon toga desilo samo je bila potvrda slutnje da Kurti čini sve kako bi zadržao svoje ljude na čelnim pozicijama u Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Zvečanu i Leposaviću, a koji su se u međuvremenu "dokazali" zavodeći strahovladu i proganjajući naš narod, ocenjuju "Novosti".
Na njihovoj meti su se našli čak i ćirilični nazivi mesta na putokazima?! Srpska lista iznela je stav da Srbi u opštinama na severu KiM 21. aprila ne treba da izlaze na glasanje za smenu albanskih gradonačelnika, a lider te stranke Zlatan Elek obrazložio je da Kurti čini sve da referendum ne uspe.
Jedna od metoda je i povećanje broja Albanaca u biračkim spiskovima, jer je preduslov za smenu čelnika da se "za" izjasni više od 50 odsto glasača.
Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije, ističe da bi, čak i da se pod nemogućim uslovima smene gradonačelnici, odbornici u lokalnim samoupravama ostali do kraja mandata. On kaže da su zbog niza mogućih malverzacija i opstrukcija tražili od OEBS-a da preuzme rukovođenje procesom, ali da je stigao negativan odgovor, uz obrazloženje da CIK u Prištini od 2019. sam vodi izbore.
"Tražili smo od CIK da budemo u biračkim odborima, ali nam je rečeno da samo dve stranke koje su bile registrovane za učešće na izborima, Demokratske partije Kosova (PDK) i Kurtijevo Samoopredeljenje, iz kojih su aktuelni albanski gradonačelnici, mogu da imaju članove. Ukoliko ne možemo da nadgledamo sam proces, nama to glasanje znači isto kao da se referendum održava u Ljubljani. Jer, u svim odborima su Albanci koji će, svakako, biti na strani albanskih gradonačelnika i koji će činiti sve da demotivišu Srbe da glasaju protiv", navodi Arsenijević za "Novosti", i ukazuje da su s tim ciljem predstavnici CIK i postavili kamere na biračkim mestima, što je nezapamćen potez.
Dve opcije za spas
Zbog procene da će većina naših sunarodnika poslušati poziv stranaka i neće izaći na birališta, izvesno je da referendum za smenu albanskih gradonačelnika neće uspeti. Nakon toga postoje dve opcije - da međunarodna zajednica izvrši pritisak na Kurtija da organizuje regularan proces, u šta malo ko veruje, ili nelegitimni opštinski čelnici ostaju u foteljama do kraja 2025. godine. Još je dramatičnija situacija sa započetim popisom stanovništva na KiM, a sve zbog posledica koje nosi Kurtijevo "prebrojavanje".
Srpske stranke u Pokrajini pozvale su na bojkot i ovog procesa, jer se iza svega krije namera prištinske vlasti da prikupi podatke za potencijalnu tužbu protiv Srbije za ratnu odštetu, dok će srpske žrtve i šteta pričinjena našem narodu ostati nezabeležene.
Cilj je i da se prikaže da je broj Srba na nivou statističke greške, što je opravdanje da se ne formira Zajednica srpskih opština. Uostalom, amaterski skrojeni popisni listići dokazuju da Kurtija uopšte ne zanimaju Srbi, a posebno ga ne zanima šta oni imaju da kažu.