Srbija i Balkan
Razoružavanje (srpske) istorije i zajednički regionalni udžbenici: Kad nam Nemci kroje kulturu sećanja
Treći beogradski simpozijum o nastavi istorije kroz panel sesije i kreativne radionice preispitaće nastavu istorije "u postkonfliktnom okruženju, iskrivljavanje i zloupotrebu istorije u političke, ideološke i vojne svrhe" i obeležiti 75. godišnjicu Saveta Evrope, organizacije naročito zainteresovane za promenu paradigme predavanja istorije
U iščekivanju konačne odluke Komiteta ministara Saveta Evrope o prijemu tzv. Kosova u ovu organizaciju sredinom maja, u Beogradu se obeležava 75. godišnjica Saveta Evrope simpozijumom o nastavi istorije pod nazivom "Razoružavanje istorije". Sa naglaskom na ratove devedesetih godina prošlog veka.
Treći beogradski simpozijum o nastavi istorije, koji se održava od 10. do 12. aprila, kroz panel sesije i kreativne radionice preispitaće nastavu istorije u postkonfliktnom okruženju, iskrivljavanje i zloupotrebu istorije u političke, ideološke i vojne svrhe, navodi se na sajtu organizatora udruženja "Edukacija za 21. vek".
I zapaža da nasleđe ratova koji su usledili nakon raspada Jugoslavije i dalje predstavlja izazovnu temu za nastavnike istorije na Balkanu. Događaji iz 1990-ih godina biće u posebnom fokusu i u vođenim pešačkim turama kroz Beograd, najavljuju organizatori koji među saradnicima na ovom projektu imaju i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut Georg-Ekert iz Nemačke, Opservatoriju za nastavu istorije u Evropi...
Temu simpozijuma dodatno je podstakla "agresija Ruske Federacije na Ukrajinu 2022. i eskalacija dugotrajnog sukoba između Izraela i Palestine 2023". Kad Savet Evrope nešto obeležava u Srbiji izgleda da je neizbežno da se u Ukrajini dešava agresija, a u Pojasu Gaze sukob.
Programa ovogodišnjeg simpozijuma i više informacija o predavanjima na sajtu organizatora nema. Ali mogu se pročitati zaključci sa prošlogodišnjeg beogradskog simpozijuma. Između ostalog i da "kada budemo imali hrabrosti da započnemo proces promene paradigme predavanja istorije i odmaknemo se od zatvorenih narativa ka kritičkom razmišljanju i multiperspektivnosti… možemo da izvedemo promene neophodne kako bi se mlade generacije oslobodile iz okova istorijskih stereotipa i gradile zajedničku budućnost".
Zašto tu stavljaju Srbiju, koja je čak i za vreme rata zadržala udžbenike koje pišu naši najbolji profesori sa univerziteta, iz gimnazija, srednjih, osnovnih škola, ja to ne znam, kaže istoričar prof. dr Čedomir Antić sa beogradskog Filozofskog fakulteta u izjavi za RT Balkan.
"Pošto sam učestvovao u izradi programa nastave istorije za peti, šesti, sedmi i osmi razred, nisam samo pisao udžbenik, znam na koji način je struka u tome učestvovala. I znam da je svako od njih mogao da se javi da uzme učešća u izradi. Zašto nisu, to je ozbiljno pitanje. Ružno je što sede u ustanovama, a onda idu o stranom trošku i te iste ustanove grde i, moram da kažem, otvoreno kleveću", ističe Antić.
Osvrćući se na fokus simpozijuma, devedesete godine prošlog veka, on napominje da je u moderno doba besmisleno držati se arhivske distance od trideset godina, a ostaviti pri tom, kako naglašava, da se naši građani, ne samo mlađe generacije, informišu o istoriji preko Instagrama, TikToka ili rijalitija.
"To nije sporno. Ali, ono što je ovde problem je to što isti oni koji su svako pominjanje zajedničkog udžbenika u bivšoj Jugoslaviji nazivali srpskim unitarizmom, sada žele da nam zločinački atlantizam nametnu kao mejnstrim. Da nas nauče da je bilo milosrđe što su nam ubijali decu u Srbiji, a s druge strane da je odbrana konstitutivnih prava srpskog naroda bila zločin. To je ono što se ne može dozvoliti", kaže Antić.
Organizator simpozijuma, "Edukacija za 21. vek" je, kako se može pročitati na njihovom sajtu, član radne grupe 25 i 26 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i učestvovala je u izradi preporuka koje se tiču obrazovanja i kulture. Takođe je bila član i posebne radne grupe za izradu Nacrta strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Ministarstva za ljudska i manjinska prava, a ima i akreditovane stručne seminare za nastavnike. Njihovi partneri su Nemačka međunarodna organizacija za saradnju (GIZ), Savet Evrope, Forum ZFD, ambasade Francuske, Švajcarske, Institut Georg Ekert, ali i Grad Beograd, Ministarstvo prosvete, Gradska opština Vračar.
Ovo udruženje stalni je član "Juroklija", evropske asocijacije nastavnika istorije, a u razgovoru za njihov portal predsednica "Edukacije za 21. vek" Lidija Županić Šuica govorila je o nastavi istorije u Srbiji.
"Ima nekoliko tema koje se smatraju za tabu u srpskom društvu i obrazovnom sistemu: to je uglavnom rat devedesetih, a rekla bih da se srednjovekovna istorija ne smatra osporavanom. Ali smatram da treba da razmišljamo o narativima ili mitovima koje je ona proizvela, kao što je u slučaju na kojem radimo, spomeniku Stefanu Nemanji, koji je trenutno veoma osporavan u srpskom društvu. Ima mnogo pitanja koje treba osporavati u srpskoj istoriji", navela je Šuica.
Na prošlom simpozijumu u središtu je bila 60. godišnjica francusko-nemačke saradnje, pa se u tom kontekstu govorilo i o zajedničkim nastavnim materijalima iz istorije nekada zavađenih naroda, prevazilaženju sukoba i građenju mira kroz novi pristup istoriji.
"Sramotno je i potpuno neinteligentno pozivati se na nemačko-francuski udžbenik, taj udžbenik se odnosi na vreme posle 1945. godine. Tako možemo mi da napišemo jedan lepi zajednički udžbenik o proteklih deset godina odnosa sa Hrvatima i Bošnjacima i mislim da bismo bili još više posvađani jer bismo shvatili da je u Hrvatskoj gaženje prava srpskog naroda jedan od prioriteta i danas kada Srba ima dva odsto. Saznali bismo da se u BiH među Bošnjacima gaje generacije koje treba da osvete žrtve iz rata koji je proizveo današnji Ustav, a da su Albanci najstariji narod na svetu. Ne znam šta bismo od toga dobili, verovatno ništa", ističe Antić.
Osvrćući se na inicijativu iz 2021. o udžbenicima istorije koje bi zajedno radile i kasnije u školama koristile Srbija i Republika Srpska, naš sagovornik naglašava da je logično da treba omogućiti Republici Srbiji da štampa i piše udžbenike za svoj narod.
"Srpski narod i srpska nacija su jedni i jedinstveni, to nije ni demokratija ni poštovanje ljudskih prava da nama nacionalisti albanski, crnogorski, bošnjački ili hrvatski pišu udžbenike za našu omladinu", kaže Čedomir Antić.
Savet Evrope, inače, godinama unazad zainteresovan je za promenu istorijske paradigme, reviziju udžbenika i građenje zajedničke istorije, kako navode u svojim dokumentima.
Jedan od proizvoda "primene i uključivanja preporuka Saveta Evrope u nastavnu praksu" udruženja "Edukacija za 21. vek" bio je i priručnik "Učionica sećanja na otvorenom – Mesta sećanja kao podsticaj za demokratsko učenje" čiji je pokrovitelj Ministarstvo prosvete.
U radnim materijalima, koji predstavljaju primere nastavničkih priprema za ovakav koncept učenja u kojem đaci posećuju određena mesta sećanja, većina nastavnika opredelila se za primere kulture sećanja u vezi sa spomenicima iz Narodno-oslobodilačke borbe, kao i mestima vezanim za stradanje stanovništva u Drugom svetskom ratu.
Jedna od nastavničkih priprema, "U trouglu spomenika", podrazumevala je posetu gradskom parku u Ivanjici gde se u neposrednoj blizini nalaze Spomenik revolucije, Spomenik Dragoljubu Mihajloviću i Spomenik poginulim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Jugoslavije u periodu od 1999. do 2000.
Kako se navodi u pripremi, u glavnom delu časa, deo đaka recituje "Samo da rata ne bude" Đorđa Balaševića i deli citate Ernesta Hemingveja o stradanju ljudskih i civilizacijskih vrednosti u ratu, drugi deo đaka daje informacije o spomenicima, dok treći upoznaje drugare iz odeljenja sa Međunarodnim humanitarnim pravom i Ženevskom konvencijom.
U drugom delu časa nastavnik postavlja pitanje: na koji način savremeno društvo treba da se odnosi prema spomenicima koji izazivaju kontroverze?
Tako su možda neki đaci, tek na ovakvom času čuli da su spomenici partizanima, četnicima ili srpskim policajcima i vojnicima kontroverzni, dok su do tada to za njih bila samo mesta sećanja. Uz pominjanje Ženevske konvencije i antiratnih citata, još će neko pogrešno da pomisli da su oni, udruženim snagama, napali Nemce. I one tadašnje i ove današnje.
