Danas je Dan ruskih dobrovoljaca: Sinovi Rusije branili srpsku braću i ginuli na Drini

Konstantin Mihajlovič Bogoslovski, rođen na Pamiru, živeo u Moskvi, imao je samo 20 godina i dva meseca kada je 12. aprila 1993. godine poginuo nadomak Višegrada, na brdu Zaglavak, dok je kao dobrovoljac, mitraljezac, branio grad i srpsku zastavu pred napadom tzv. Armije BiH.

Bogoslovski je najmlađi Rus dobrovoljac koji je stradao u borbama oko Višegrada koje su bile ključne te godine za odbranu grada na Drini.

Kostina majka Ljudmila kasnije je pričala da je njen sin tog dana "dao svoj život i sačuvao svoju dušu". Na mestu na kome je poginuo, ratni drugovi podigli su Konstantinu spomenik, krst od granata. Bio je jedinac.

Istog dana, 12. aprila 1993. godine na Zaglavku je poginuo i Vladimir Vasiljevič Safonov, rođen 1957. godine u Semipalatinsku u Kazahstanu, aktivni kapetan korvete. Živeo je u Sankt Peterburgu, poginuo je u 36 godini, dva meseca pošto je kao ruski dobrovoljac stigao u RS u odbranu Srba.

I Dimitrij Popov poginuo je tog 12. aprila 1993. godine na Zaglavnku.

Trojica ruske braće počivaju danas na groblju na brdu Megdan iznad Višegrada, kraj crkve Rođenja Presvete Bogorodice. Groblje je ratno, zbijeno, na njemu zajedno, pod 89 spomenika počivaju šestorica Rusa, dobrovoljaca uz svoje ratne drugove, Srbe iz Višegrada i okoline. Groblje sinova jedinaca i ćerki jedinica, zalivano već tri decenija suzama majki, braće i sestara, nesrećnih udovica.

Današnji dan, 12. april u Višegradu posvećen je ruskoj braći, onima koji su daleko od svoje kuće, daleko od otadžbine ostavili kosti za slobodu Republike Srpske, koji su, kad je bilo najteže, branili grad.

Na groblju na Megdanu, uz Konstantina, Vladimira i Dimitrija sahranjen je i Vasilij Viktorovič Ganijevski iz grada Krimsk u Krasnodarskoj oblasti. Živeo je u Saratovu, poginuo je 12. januara 1993. godine u selu Tvirkovići od mine tokom borbi za zauzimanje doline Orahovca kod Višegrada. Blizu Vasilija počiva i Andrej Nikolajevič Nimenko, rođen 10. septembra 1971. u Sankt Peterburgu. Bio je mitraljezac, poginuo je 3. decembra 1992. godine na Orlovoj gori kod Višegrada.

Imao je samo 21 godinu kada je smrtno pogođen.

Vladimir Šapalov poginuo je na Meremišlju kod Višegrada. Posmrtni ostaci Genadija Petroviča Kotova, 1994. godine preneti su i ponovo sahranjeni u gradu Volgodonsku gde živi njegova udovica Jelena za decom. Genadij Kotov stigao je u RS decembra 1992. godine kao ataman u sastavu Višegradskog kozačkog odreda. Bio je načelnik štaba i komandir tog odreda, poginuo je 9. februara 1993. godine u zasedi blizu Višegrada.

Na groblju u mestu Crnuća kod Višegrada sahranjen je Sergej Jurjevič Batalin iz Moskve, lekar po struci. Kao borac Kozačkog odreda ranjen je u selu Tvirkovići od eksplozije protivpešadijske mine. Preminuo je u jesen 1993. godine u Višegradu.

Pre sedam godina, 12. aprila 2017. na brdu Grad iznad Višgrada otkriven je i osvećen krst visok 5,5 metara, spomenik posvećen ruskim doborovoljcima u Republici Srpskoj. Šest godina ranije, 2011. u Višegradu je otkrivena spomen-ploča sa imenima 37 Rusa poginulih za vreme rata u Bosni i Hercegovini.

Tačan broj ruskih dobrovoljaca u jedinica Vojske Republike Srpske nije do danas utvrđen, pretposavlja se da ih je bilo i do 700, poginulo je, koliko se zna, njih 49. Večina njih borila se na višegradskom i sarajevskom ratištu u sastavu Prvog, Drugog i Trećeg ruskog dobrovoljačkog odreda. U Višegradu postoji i Kozačka ulica.

Najveće borbe oko Višegrada izbile su 12. aprila 1993. godine kada su srpski borci sa ruskim dobrovoljcima odbili više napada brojčano nadmoćnije Armije BiH.

Dobrovoljac Boris Zemcov opisao je borbe za vrh Zaglavak na levoj obali Drine u knjizi "Rusi nisu izdali".

"Napadali su nas muslimani, među njima i mudžahedini iz raznih zemalja Azije i Afrike, instruktori iz Turske. Takva činjenica vas navodi da mnogo razmišljate, mnogo osećate i mnogo razumete. Mi smo došli da ispunimo svoj dug, bratski i slovenski",  stoji u zapisu Zemcova. 

Ovaj ruski dobrovoljac je prilikom jedne poratne posete Višegradu, mestu borbi na brdu Zalgavak, sa sobom poveo sina. Sin Zemcova je ubrzo po povratku u Rusiju spakovao stvari i kao dobrovoljac otišao u Donbas gde je sreo – srpske dobrovoljce.

I dok se u Višegradu godinama unazad 12. april obeležava kao Dan ruskih dobrovoljaca, sa druge strane, iz Sarajeva stižu optužbe da se radilo o "plaćenicima", "psima rata".

"Moj sin je bio čistog srca, srčan i još dete. U rat je pošao sa još dvanaest drugova. Kada smo se poslednji put videli, pozdravljajući ga na stanici, njegov otac je zaplakao. Rekao je, ja moje dete više neću videti", - ispričala je jedno prilikom u Višegradu Ljudmila Bogoslovskaja, majka dobrovoljca Koste Bogoslovskog.

I ona, kao i članovi porodica ostalih Rusa koji su poginuli za slobodu RS, često dolaze na groblje na brdu Megdan, u Višegrad. Za njih su Višegrad, Republike Srpska druga domovina.

"Verujte braćo smrti nema, iz duša se spliće zora, i ponovo biće ozaren neporočni san deteta. Počivaj u miru, donski sine" stoji ispisano na spomeniku poginulog dobrovoljca Genadija Kotova.

Malo dalje je spomenik Božani Delić (1912 – 2005).

Za slobodu Republike Srpske živote su dali njeni sinovi Novica, Niko, Jovo, Radivoje i ćerka Anđa. Uz petoro dece majka Božana ostala je za vreme rata i bez trojice unuka, jednog bratića i trojice zetova.

Dala majka i žalila njih dvanaestoro ukupno.