Oni koji se ne sećaju istorije, osuđeni su da je ponove, ali, šta bi od Srba ostalo ako bi se ponovile decenije stradanja na Kosovu i Metohiji, na koje sećanje, barem u udžbenicima istorije za osmake, jedva i da postoji?
Noseći od kuće poklič "Kosovo je srce Srbije", srpski mališani na časove istorije dolaze kako bi saznali da se tom "srcu", posvećuje svega nekoliko stranica udžbenika, i to pred kraj školske godine.
I tako dok Albanci, izvrću istoriju, i svojim mališanima serviraju lekcije po kojima su oni srpske žrtve, a Srbi agresori, i deca u Srbiji ostaju uskraćena čak i za istinu, iako svoje prošlosti nemaju razloga da se stide.
Prelistavajući lekcije iz udžbenika za osmi razred osnovne škole, naleteli smo čak i na informaciju da Kosovo "nije u sastavu Srbije".
"NATO agresija okončana je 9. juna, kada je na vojnom aerodromu u Kumanovu, u Makedoniji, potpisan sporazum o vojnotehničkoj saradnji između Vojske Jugoslavije i NATO-a. Sporazum je predviđao prekid neprijateljstava, povlačenje Vojske Jugoslavije i srpske policije s prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana, uspostavljanje zone bezbednosti od administrativne granice sa Kosovom i Metohijom unutar teritorije Republike Srbije (pet kilometara na kopnu i 25 kilometara u vazduhu) i obavezu međunarodnih snaga (KFOR-a) da razoružaju snage OVK. U skladu sa tim sporazumom srpske snage bezbednosti počele su povlačenje s Kosova i Metohije, koje od tada faktički više nije bilo u sastavu Srbije", piše udžbeniku državnog izdavača, Zavoda za udžbenike, čiji su autori Dragomir Bondžić i Kosta Nikolić.
Ali, ako Kosovo više "faktički nije u sastavu Srbije", zašto i danas prištinske vlasti, zajedno sa zemljama Zapada insistiraju na ne samo "dejure", već i "defakto" priznanju lažne države?
Ako Kosovo više nije srpsko, zbog čega i dalje u Ustavu Srbije?
U preambuli najvišeg akta Srbije, jasno je, naime, naglašeno da je "pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima".
Zašto se onda srpskim đacima priča drugačije, kad su već i autori ovog udžbenika, u svojoj lekciji pomenuli Rezoluciju 1244, i podvukli da je ovim dokumentom "formalno garantovan teritorijalni intergritet Srbije i Jugoslavije".
U udžbeniku istog izdavača, čiji su autori Momčilo Pavlović i Đorđe Đurić, ni reči nema o tome da je Kumanovski sporazum označio da Kosovo "faktički nije u sastavu Srbije". Navedeno je samo da se prema njegovim odredbama srpska vojska povukla još pet kilometara "u dubinu svoje teritorije od administrativne granice sa Kosovom (zona bezbednosti)", kao i da Rezolucija 1244 garantuje teritorijalni integritet Jugoslavije.
Lekcija koju uče đaci iz knjiga koje im daje fondacija "Alek Kavčić" (a koje štampa "ArhiKnjiga") objašnjava da su Vojno-tehničkim sporazumom u Kumanovu VJ i policijske snage povučene sa teritorije KiM "koje se Rezolucijom SB UN našlo pod međunarodnom upravom".
"Na prostoru Kosova i Metohije razmeštene su međunarodne oružane snage UNMIK i KFOR kao i međunarodna administracija. Odlazak srpskih snaga bezbednosti izazvao je iseljavanje u centralnu Srbiju. Usledio je veliki broj zločina pripadnika OVK i drugih ekstremista nad srpskim i nealbanskim civilnim stanovništvom kao i kosovskim Albancima koji su bili lojalni SR Jugoslaviji", dodaje se.
Zavod za udžbenike je i pre nekoliko godina bio meta brojnih kritika budući da je u radnoj svesci iz geografije za učenike šestog razreda Kosovo od Srbije bilo odvojeno debljim linijama koje se inače koriste za obeležavanje državnih granica.
Ranije je povučen i udžbenik istorije za šestake autora Radeta Mihaljčića, u kome je pisalo da su Sloveni od Albanaca primili običaje i kulturu, kao i da im je svojevremeno Stefan Nemanja preoteo krajeve severne Albanije.
"Kad se bitke i konvencionalni ratovi završe, predstoje nove bitke – za sećanje. Orvel je odavno upozoravao da onaj ko ima monopol nad prošlošću, vlada i budućnošću jednog naroda" upozorio je nedavno za RT Balkan istoričar Nemanja Dević.
Bitka za istinu, dakle, gotovo i dve decenije nakon lažno i nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova, još se vodi, a žrtve su, zasad – i srpski đaci.