Odlukom ambasadora država članica EU ažuriran je tekst zajedničke pozicije za poglavlje 35 koje se odnosi na pitanje Kosova i Metohije. Ovim će priznanje nezavisnosti postati zvaničan uslov da Srbija postane članica Evropske unije.
Međutim, kada su počeli zvanični pregovori sa Briselom, pitanje priznanja tzv. Kosova nije bilo uslov, makar su tako godinama govorili komesari za proširenje EU.
Jedino što se otvoreno tražilo od Srbije bila je saradnja sa Haškim tribunalom.
Komesar za proširenje EU Oli Ren govorio je da su evrointegracije Srbije i pitanje statusa "Kosova" dva odvojena procesa, precizirajući da u tom smislu za dalji put ka EU nije uslov prihvatanje misije Euleksa.
"Moj cilj je da se izbegne bilo kakvo povezivanje približavanja Srbije Evropskoj uniji i statusa Kosova. Nadam se da će i ostali to tako posmatrati. Ali, očito su to političke odluke koje će imati odjeka", govorio je Ren 2009. godine.
Prilikom posete Beogradu iste godine, tada potpredsednik SAD, a danas predsednik Džozef Bajden rekao je da je došao u Srbiju sa jasnom porukom da Vašington snažno podržava članstvo Srbije u EU.
"SAD ne očekuju od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. To nije preduslov za našu podršku Srbiji da postane deo EU. SAD će nastaviti da insistiraju da Srbi na Kosovu dobiju najveću moguću zaštitu i očekuje od Srbije da na Kosovu sarađuje sa EU i drugim međunarodnim faktorima", rekao je Bajden.
I visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana 2009. godine govorio je da osim pune saradnje sa Haškim tribunalom, nema drugih uslova u procesu evrointegracije Srbije.
"Priznavanje nezavisnosti Kosova i članstvo u NATO-u nisu preduslovi za to da Srbija postane članica Evropske unije", tvrdio je Havijer Solana u intervjuu za B92 2009. godine.
Srbija neće biti uslovljena priznanjem tzv. Kosova, govorio je šef francuske diplomatije Bernar Kušner prilikom posete Srbiji 2010. godine.
"Ne postoji preduslov koji bi bio postavljen Srbiji da prizna nezavisnost Kosova i da postane član Evropske unije. Ali, postoji neophodnost da se te dve stvari odvijaju paralelno. I da se radi na pronalaženju kompromisa", rekao je Kušner.
I sledeći komesar EU za proširenje Štefan File uveravao je Beograd da priznavanje nezavisnosti tzv. Kosova nije uslov za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.
"Dobro je poznat stav Evropske komisije da priznanje Kosova nije zvaničan uslov u procesu evropskih integracija Srbije", rekao je File 2011. godine.
Tek 2017. godine na sastanku evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana i tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića rečeno je da Srbija sa nerešenim statusom "Kosova" neće biti primljena u EU, međutim, ni tada priznanje nezavisnosti tzv. Kosova nije bio zvaničan zahtev Brisela.
Podsetimo, na međuvladinoj konferenciji, Beograd i Brisel potpisali su 2014. izjave i pregovarački okvir u kojem je u 49 tačaka definisano šta sve Srbija mora da ispuni kako bi postala članica EU.
Navedena je tačna procedura, kao i ko sve učestvuje u pregovorima o članstvu, ali je ostavljena rezerva da se pregovaračka poglavlja ne moraju otvarati po numeričkom redosledu.
Pitanje Kosova i Metohije u pregovaračkom okviru našlo se u poglavlju 35. naslovljenom sa "ostala pitanja". Zanimljivo je da je u zajedničkoj poziciji EU o spomenutom poglavlju 35 iz 2014. "Kosovo" označeno zvezdicom i ni u jednom dokumentu nije traženo da Srbija prizna njegovu nezavisnost.
Sada će to biti promenjeno, a pitanje je da li Brisel ima pravo usred pregovora da izmeni pregovarački okvir.
U dokumentu potpisanom 2014. u Briselu navodi se da Evropska komisija tokom čitavog procesa, uz poštovanje pravila i procedura, "može da revidira merila", uključujući i spomenuto poglavlje 35. koje reguliše proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Dakle, formalno Brisel ima pravo da uključi Ohridski sporazum u pregovore, uz saglasnost svih članica EU.