Republika Srpska pokrenuće niz poteza kako bi izdejstvovala svoju samostalnost, ako rezolucija o Srebrenici bude usvojena u Generalnoj skupštini UN.
Kako pišu "Večernje novosti", naš narod i rukovodstvo u Banjaluci neće prihvatiti žig genocidnosti, pa su spremni da povrate izvorna ovlašćenja koja im po Dejtonu pripadaju: aktiviranje vojske RS, zatim vraćanje nadležnosti iz oblasti pravosuđe, energetike, javnih nabavki, poreske politike, upravljanja granicom, izbornog procesa, himne, grba.
Kako bi se zaštitili od rezolucije, vlasti u RS su za sutra zakazale posebnu sednicu Narodne skupštine, a zatim i veliki miting u Banjaluci pod nazivom "Srpska te zove".
Na dnevnom redu parlamenta naći će se šest tačaka: Izveštaj međunarodne komisije o stradanju svih naroda na području Srebrenice, izbor delegacije Narodne skupštine za Parlamentarni forum Republike Srpske - Srbije, Predlog izbornog zakona RS, ali i zakoni o imunitetu RS, o referendumu i građanskoj inicijativi. Na stolu su i izmene propisa o radu, kojima je cilj da reguliše isplatu plata javnim ličnostima na crnoj listi SAD, a koje su morale da pogase račune u bankama RS kako one ne bi dobile sankcije.
Poslanici će razmatrati izveštaj o Srebrenici, koji je Vlada RS usvojila 2021. Reč je o dokumentu na 1.000 strana čijom izradom je rukovodio izraelski stručnjak Gideon Grajf.
Nakon temeljne istrage Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, zaključuje se da se u Srebrenici nije dogodio niti pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte, ključna je tačka u tom tekstu.
Iako Komisija ne smatra ubistva koja su se dogodila oko Srebrenice genocidom, ona uvažava činjenicu da su hiljade ljudi (uglavnom ratnih zarobljenika) ubijene na najstrašniji način i da odgovorne za ove gnusne zločine treba kazniti. Komisija je navela da je iz pravne perspektive važno razlikovati vojni napad na Srebrenicu od masovnih ubistava koja su usledila nakon napada.
"Utvrđeno je da je ultimatum koji je Ratko Mladić objavio bio u skladu sa jednogodišnjom praksom, uvedenom već u Direktivi 4 donetoj u novembru 1992. godine, gde je navedeno da se razoružaju vojno sposobni i naoružani muškarci, a ukoliko ne pristanu, naređeno je da se unište. Masovna pogubljenja nakon 12. jula lako se mogu prihvatiti kao stravična posledica odbijanja predaje", navedeno je u zaključnim razmatranjima.
Ova komisija bavila se i brojem stradalih u srebreničkoj regiji, prvenstveno brojem ubijenih muslimana. Napominju da je do sada bilo široko prihvaćeno tumačenje da ubistvo 8.000 muslimanskih muškaraca nalikuje genocidnim zločinima koje su počinili nacisti, sistematski odvojivši Jevreje i druge manjine od ostatka stanovništva, da bi ih potom ubili.
Nalazi Komisije pokazuju da se zločin takve prirode nije dogodio. Štaviše, Komisija je utvrdila da su muslimanske snage 28. divizije Armije Republike BiH unutar Srebrenice formirale vojnu kolonu sa više od 12.000 pripadnika vojske koja se probila kroz formacije srpske vojske i krenula prema muslimanskoj teritoriji. Napadi na ovu kolonu, koji su prouzrokovali smrt približno četiri do pet hiljada pripadnika 28. divizije Armije Republike BiH, mogu se smatrati legitimnim vojnim akcijama.
Međutim, pogubljenje 2.500-3.000 vojnih zatvorenika, uključujući nekoliko stotina muških civila iz baze Potočari, pored nekoliko stotina razmenjenih vojnika, predstavlja ratni zločin. Komisija ne sumnja u zločinačku prirodu ovih ubistava, navodi se u zaključcima.
Najveći svetski stručnjak za Holokaust Efraim Zurof rekao je juče da se u Srebrenici nije dogodio genocid nego ratni zločin, te istakao da se taj pojam danas bez ikakve sumnje zloupotrebljava u političke svrhe i da Generalna skupština UN ne može da odredi šta je genocid:
"Izvorna definicija reči genocid je pokušaj da se uništi jedan čitav narod, to nije ono što se desilo u Srebrenici, ono što se tamo desilo je ratni zločin. Ljudi koji žele da dobiju neku podršku ili finansijska sredstva za neku tragediju koju su preživeli, naravno da žele tu tragediju da predstave kao najgoru moguću."
Takođe, na sednici Skupštine naći će se i zakon o referendumu i građanskoj inicijativi, čiji je Nacrt usvojen još u decembru, a u kojem je glavna promena u tome što je za svaki budući referendum u RS zadužena Republička izborna komisija, a ne ad hok komisije.