O hrvatskim parlamentarnim izborima, koji se održavaju danas, "Fajnenšel tajms" piše da ih je raspisao predsednik Hrvatske Zoran Milanović koji je izazvao strahove u evropskim prestonicama da bi Hrvatska, kao još jedna država članica EU i NATO, mogla da usvoji stav koji je više prijateljski prema Rusiji.
Milanović je raspustio hrvatski Sabor i pokrenuo vanredne izbore, a preduzeo je i neobičan korak u kampanji kada je rešio da se kandiduje za mesto premijera, koje je moćnije od predsedničkog.
Nemački istraživački centar Fridrih Nauman nazvao je izbornu kampanju borbom "King Konga protiv Godzile". Premijer Andrej Plenković prikazao je Milanovića kao ruskog hajduka, dok je Milanović uzvratio optužbama za korupciju.
Plenković je rekao da Milanović gura Hrvatsku u ruski svet u trenutku kada "Rusija pustoši Ukrajinu dve i po godine".
Milanović je odgovorio da "sukob u Ukrajini nije naš sukob", te da je Plenković pokušao da uvuče Hrvatsku u njega obučavajući ukrajinske vojnike, ali je taj plan blokirao hrvatski parlament.
Odluka Milanovića da raspiše opšte izbore i kandiduje se za premijersko mesto poremetila je političku računicu jer se očekivala laka pobeda Plenkovića. On je kao premijer upravljao zemljom od 2016. i uveo Hrvatsku u evrozonu i šengenski prostor.
Ustavni sud je saopštio da Milanović mora da podnese ostavku na mesto šefa države da bi se kandidovao za premijera. Ipak, on nije odstupio, već je nastavio kampanju obećavajući da će napustiti predsedničku funkciju onog trenutka kada obezbedi vladajuću većinu.
Ankete pokazuju da se ne očekuje da će ijedna stranka osvojiti potpunu većinu od 151 poslanika, te da verovatno slede složeni pregovori o koaliciji.
Uoči evropskih izbora u junu i glasanja za hrvatsko predsedništvo kasnije ove godine, vanredni izbori smatraju se glavnim reperom političke klime u zemlji od koje bi se moglo očekivati da će pod Milanovićem da sprovodi politiku naklonjeniju Rusiji, piše "Fajnenšel tajms".
List podseća da se Milanović protivio proširenju NATO-a, nazivajući pristupanje Švedske i Finske veoma opasnom avanturom i šarlatanstvom. Pozvao je Zapad da razmotri ruske bezbednosne interese i govorio protiv učešća Hrvatske u jačanju istočnog krila NATO-a.
Sa druge strane, Plenkovićeva vlada se borila da se oslobodi mrlja korupcije, jer je niz ljudi tokom godina napustio Plenkovićevu administraciju zbog zabrinutosti oko korupcije.
Ako Plenković ne bude uspeo da zadrži vlast, Evropska narodna stranka desnog centra će izgubiti glas među liderima koji podržavaju ponovni izbor Ursule fon der Lajen na čelo Evropske komisije.