RT Balkan istražuje: Zašto je Jasenovac zabranjen za srpske zvaničnike

Ministar zadužen za dijasporu Đorđe Milićević ispraćen je iz Hrvatske kada je poželeo da poseti memorijalni kompleks Jasenovac, posvećen uspomeni na zloglasni ustaški logor iz Drugog svetskog rata.

Slična situacija, s bitnom razlikom da najčešće nije dozvoljen ni ulazak u zemlju, ponavljala se nekoliko puta. 

Ministar Milićević je kao građanin i Srbin, kako je rekao, želeo da poseti Jasenovac, što mu nije dozvoljeno jer to nije najavljeno u programu posete Hrvatskoj, kako je navelo Ministarstvo unutrašnjih poslova ove zemlje. A onda je usledila i protestna nota Srbije Zagrebu zbog uskraćivanja mogućnosti srpskom ministru da oda poštu žrtvama stravičnih ustaških zločina.

Nakon nezvanične najave da bi posetio Jasenovac, tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin 2018. proglašen je nepoželjnom osobom i zabranjen mu je ulazak u Hrvatsku. Obrazloženo je da je to zbog njegovih neprimerenih izjava o ovoj zemlji. I tada je uručena protestna nota: ovog puta Zagreba Beogradu i to zbog toga što je Vulin izjavom da o poseti Jasenovcu odlučuju on i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić "negirao suverenitet Republike Hrvatske".

Beograd uputio diplomatsku notu Hrvatskoj: Srpskom ministru uskraćena sloboda kretanja

Sa hrvatske granice je godinu dana kasnije vraćena delegacija Vojske Srbije koja se uputila u Jasenovac i to zbog toga što su u koferima imali svečane uniforme srpske vojske. Odluku hrvatskih vlasti nije promenilo ni uveravanje delegacije VS da neće nositi svoje uniforme u Jasenovcu i da će spomen-kompleks posetiti u civilu. U razlozima za zabranu ulaska u Hrvatsku navedeno je da nemaju odgovarajuću dokumentaciju kojom bi opravdali svrhu boravka, kako su to preneli mediji.

Konačno, ni predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nije dozvoljena poseta jednom od najstrašnijih logora u Drugom svetskom ratu. Vučiću je 2022. godine odbijena neformalna poseta Jasenovcu s obrazloženjem da nije zvanično najavljena. Sam srpski predsednik izjavio je tada da je preko Milorada Pupovca najavio posetu hrvatskim vlastima, kao i da je dva puta upućivao zvanične molbe za posete: u septembru 2021. i martu 2022.

"Dobili smo odgovor da poseta u ovom trenutku nije dobrodošla", izjavio je Vučić govoreći o ovoj temi u julu 2022. godine.   

Predsednik Dokumentaciono informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac kaže za RT Balkan da je u svim ovim slučajevima, iako svaki ima svoje specifičnosti, najverovatnije u pitanju kombinacija nepoštovanja protokola i veoma loših odnosa dve zemlje.

"Da dođe neko ko je u dobrim odnosima sa hrvatskom državom, njihovim rukovodstvom, dozvolili bi mu verovatno da ide gde god hoće. Ali ako dolazi neko iz Srbije, taj neko mora biti svestan u kakvim su lošim odnosima dve države i da su pod specijalnom kontrolom i da svaki korak moraju unapred da najave, da će tražiti 'dlaku u jajetu'. Takođe, ne možeš biti u isto vreme i ministar ili predsednik i običan građanin. Ušao si u zemlju kao ministar i protokol te prati sve vreme. Jedva čekaju da pogrešiš da ti pokažu zube", kaže Štrbac.

Posebno je pitanje koliko je to moralno ili nije, ali je realnost odnosa dve zemlje takva da su oni nikad gori, dodaje naš sagovornik.

"Tako loše odnose dve države nisu imale ni devedesetih godina kada se najviše ginulo i pucalo. Odnosi su opterećeni prošlošću, sadašnjošću, ni u čemu se ne slažemo. Hrvatska kaže: nije vreme. To vreme će možda doći za sto godina, ja ga neću dočekati sigurno", ističe Savo Štrbac.

Objašnjenje da nije vreme za posetu srpskog predsednika Jasenovcu, koje su dale hrvatske vlasti, a citirao Vučić, predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta vidi kao anti-civilizacijsku poruku.

"Kultura sećanja na žrtve genocida trebalo bi da bude neprikosnovena. Ne bi smela da postoje bilo kakva ograničenja ili objašnjenja da još uvek nije vreme. To jasno govori da Hrvatska i dalje živi zarobljena u svojoj mračnoj prošlosti", kaže Linta za RT Balkan.

Sramno je da Hrvatska kao članica EU, koja bi trebalo da poštuje temeljna ljudska prava, donosi odluke o zabrani bilo kome, pa i srpskom zvaničniku, da poseti najveću fabriku smrti u Drugom svetskom ratu, komentariše Linta, osvrćući se na ovaj najnoviji slučaj.

"To pokazuje da u Hrvatskoj i dalje nema iskrene i stvarne spremnosti na suočavanje sa svojom genocidnom i zločinačkom prošlošću iz vremena Drugog svetskog rata, ali i iz vremena devedesetih godina. Hrvatska nije istinski demokratska država koja je napravila jasnu distancu prema ustaškom pokretu i zloglasnoj NDH", kaže Linta.

On dodaje da je to, takođe, jedan od načina da vladajuća garnitura u Hrvatskoj, čiji je nosilac Hrvatska demokratska zajednica, prikuplja političke poene na desnici, odnosno u hrvatskom narodu, pokazujući se kao vlast koja tobože insistira na nekakvim proceduralnim pitanjima, ističe naš sagovornik.

"Žalosno je što se to dešava, ali je to realnost i mislim da će se to ponavljati i u narednom periodu", zaključuje Linta.