U trenutku kada je više nego jasno da se moć donedavno svetskog hegemona Sjedinjenih Država urušava širom planete, a najevidentnije u njihovoj borbi protiv Ruske Federacije preko ukrajinskih leđa, te imajući u vidu da je administraciji Džozefa Bajdena neophodan bar neki spoljnopolitički uspeh na konto toga da se nalazimo u godini američkih predsedničkih izbora, Senat "obnavlja posvećenost zemljama Zapadnog Balkana".
Ta "obnovljena posvećenost" se ogleda u Zakonu o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, čiji je predlog upravo usvojio Spoljnopolitički odbor američkog Senata, pa poslao na izjašnjavanje gornjem domu Kongresa.
Kako je navedeno na samom početku dokumenta, Zakon treba da "podstakne trgovinu i investicije između Sjedinjenih Država i zemalja Zapadnog Balkana", ali ima i "druge svrhe".
To drugo uključuje i akcije protiv "ruskog i kineskog malignog uticaja na Zapadnom Balkanu", zatim evropske i NATO integracije zemalja regiona, te "duboku zabrinutost za stanje demokratije u Srbiji" a na temu izbora održanih 17. decembra 2023, kao i sprovođenje sporazuma iz Ohrida i njegovog Aneksa, odnosno da Srbija prizna nezavisnost svoje južne pokrajine.
Dakle, teme koje se pominju su stavke na kojima će Sjedinjene Države insistirati, sve pod geslom da se radi o obostranom interesu SAD i zemalja Zapadnog Balkana, a ne o onome što potencijalno remeti njihove planove i ciljeve. A pominju se jer žele da ubrzaju procese koje su popisali.
Najpre, što se tiče EU i NATO-a, predviđena je podrška naporima onim državama koje članstvo "žele i imaju uslove" za isto. Nisu imenovane a misli se na tri teritorije – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i "Republiku Kosovo", koja po definiciji iznesenoj u ovom dokumentu pripada regionu Zapadnog Balkana.
Članstvo u NATO-u onima koji to žele
Dakle, pošto "Kosovo" želi u obe strukture, što mu ne može poći za rukom budući da njegovu državnost ne priznaju sve članice, insistiraće se na priznanju istog. Tako treba sagledati i "sveže" članstvo te lažne države u Savetu Evrope.
Bosna i Hercegovina ne može u NATO jer se Republika Srpska s tim ne slaže, iz čega proizlazi da će se raditi na slamanju Srpske, te u tom svetlu treba posmatrati aktuelnu inicijativu za donošenje rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, odnosno potonje proglašenje Srpske za "genocidnu tvorevinu" i samim tim njeno gašenje.
U vezi s BiH ističe se i podrška NATO-u i EU da osiguraju mandate svojih mirovnih misija, a to je "bezbednosni interes SAD", kao i da NATO ojača sedište u Sarajevu, sve ne bi li BiH ostala bezbedna, posebno ako Rusija blokira produženje misije Ujedinjenih nacija.
Srbija pak ne želi u NATO, ali tu je onda osporavanje izbornih rezultata, zbog "brojnih proceduralnih nedostataka", odnosno političkog vrha koji je na tim izborima ponovo pobedio, kao i insistiranje na sprovođenju sporazuma iz Ohrida iz februara prošle godine.
Elem, Srbija i "Kosovo" treba da postignu napredak u primeni Aneksa Sporazuma o normalizaciju odnosa, a kada napredak bude dovoljan, "SAD bi trebalo da razmotre unapređenje inicijativa za jačanje bilateralnih odnosa sa obema zemljama".
I poenta: "Sjedinjene Države će nastaviti da podržavaju sveobuhvatan konačni sporazum između Kosova i Srbije zasnovan na međusobnom priznanju."
Što se Ruske Federacije tiče, vrlo eksplicitno su izdvojeni njeni energenti, odnosno neophodnost smanjenja zavisnosti od fosilnog goriva koje šteti zelenoj agendi, pored toga što jača ekonomske veze s RF a što sprečava "evropske integracije", naravno, Srbije (i BiH opet zbog Srpske).
Maligni ruski (jeftini) energenti
Izdvojen je ruski prirodni gas budući da je jeftiniji od američkog LNG-a na kom se SAD bogate od početka Specijalne vojne operacije pošto su ubedile Evropu da treba da uvede sankcije RF. Opšte je poznato kako je Stari kontinent prošao bez jeftine ruske energije, posebno donedavno najjača ekonomija Nemačka.
Ruski, ali i kineski maligni uticaj, piše u predlogu Zakona, podrivaju demokratske institucije, promovišu političku nestabilnost i štete interesima Sjedinjenih Država i članica Severnoatlantske alijanse, kao i partnerskih država na Zapadnom Balkanu.
Uz to manipulišu informacionim okruženjem, što se pak može dovesti u vezu s konstantnim pozivima na američkom Radiju Slobodna Evropa da se RT Balkan nađe na listi zapadnih sankcija uvedenih Rusiji.
Štetno je zapravo držati se zemalja koje brane srpske interese i poštuju teritorijalni suverenitet i integritet Srbije, kao i međunarodne sporazume – i Dejtonski i Rezoluciju 1244. Uz to ne zaboravimo ruski veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju o Srebrenici 2015. Pametnom dosta.