Kome preti vrhovni komandant NATO-a za Evropu, general Kristofer Kavoli, najavom da Alijansa na Kosovo i u Bosnu i Hercegovinu treba da pošalje ne samo još trupa, nego i tešku artiljeriju? Čije bi to kuće i infrastruktura, i zašto, trebalo da se na Kosmetu i u BiH nađu na meti teških NATO haubica? Misli li general Kavoli da je ovo 1999. godina i da se za četvrt veka od bombardovanja SR Jugoslavije u svetu, u Evropi i na Balkanu, ništa nije promenilo?
"Uradili smo reviziju plana i on je pokazao da nam je potrebno ne samo više snaga, već i da teška aritljerija NATO-a bude raspoređena u regionu. Trupe u Bosni i Hercegovini i snage KFOR-a na Kosovu moraju biti povećane radi praćenja i otkrivanja pretnji protiv njih", rekao je pre nekoliko dana general Kavoli pred senatorima SAD, ponavljajući usput mantru o "Rusiji kao hroničnoj pretnji svetu", o pretnjama koje nosi "strateško partnerstvo Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje".
"I ta izjava generala Kavolija je pritisak, a posredno i pretnja svim onim koji ne poštuju sugestije kolektivnog Zapada, da li su one date preko EU ili preko NATO-a. To je upozorenje svima koji bi remetili stanje koje NATO definiše kao poželjno za njih. Oni su svesni koliko su sve ove aktuelne odluke koje se donose, prijem lažne države Kosovo u Savet Evrope, rezolucije o Srebrenici, događaji oko Republike Srpske, izuzetno štetne po srpski nacionalni interes. Sve je to suprotno međunarodnom pravu, činjenicama, zdravom razumu, sve doneto sa ciljem da se eliminiše uticaj srpskog faktora na ovom prostoru i sve je povezano i sa ovom najavom NATO generala", kaže za RT Balkan general u penziji, profesor Mitar Kovač, govoreći o izjavi generala Kavolija.
Naš sagovornik konstatuje i da "u NATO vide da ukrajinska kriza ima po njih negativan trend, da se razvija mimo njihovih planova i namera od pre par godina, da je izvesno da će Ukrajina morati da prihvati bezbednosne uslove koje diktira Ruska Federacija i da će uskoro morati da kapitulira".
"U tom kontekstu, svesni stanja u Ukrajini, oni žele da ovaj deo kriznih tačaka vezano za RS i Kosovo 'zacementiraju' onako kako njima odgovara i da ne dozvole nikakvo iznenađenje. Te snage koje dovode jesu u funkciji pritiska ali i stvaranja uslova da, ukoliko dođe do konflikata, budu spremni da odgovore po njima predviđenom scenariju i na njima svojstven način", kaže Kovač.
Kako Srbi na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj, da se osećaju kada im NATO 30 godina ili četvrt veka posle bombardovanja, strahovitih iskustava i žrtava iz tog vremena, dovodi tešku artiljeriju na kućne pragove?
"Kao što je NATO sa Igmana dejstvovao po jedinicama VRS nakon tzv. deblokade Sarajeva, kao što su avijacijom i posebno artiljerijom albanske vojske podržavali terorističke trupe na Kosmetu, tako i sada hoće da kažu: 'Da, mi smo tu, mi smo prisutni.' Njih ne sekira da li će se srpski narod plašiti, da li će zbog toga osećati strepnju, nelagodu, strah. Njima je bitno da presijom spreče čak i političko delovanje ili donošenje odluka legalnih vlasti posebno u RS u skladu sa voljom naroda", kaže general Kovač.
On podseća da su pretnje, vojna prinuda, presija na razne načine, uvek postojali od strane osvajača na ovim prostorima, od Otomanske Imperije, preko Austrougarske, pa sve do sada, i da će Srbi morati da štite svoje nacionalne interese, ako žele da opstanu.
I Andrej Mlakar, urednik na vojnoj TV Front, slaže se sa procenom da NATO u ovom slučaju pravi rezervnu odstupnicu s obzirom na okolnosti na Istoku i da u Ukrajini ne mogu da ostvare ciljeve koji su bili zacrtani.
"Sada je verovatno u toku novi plan razvoja rezervnog problematičnog protivnika a rezervni protivnik u ovom slučaju je Srbija. General Kavoli je u svom govoru u Vašingtonu od pre šest dana posvetio Srbiji poprilično pažnje. On Srbiju definiše kao rusku pretnju na Balkanu, kao eksponenta Rusije i Kine i problematičnu državu, koja ugrožava svoje susede na ovom području. U okviru toga on je i najavio povećanje kontingenata na Kosovu i u BiH. Neke stvari se već dešavaju, a to je povećanje broja izviđačkih letova NATO aviona oko Srbije. Poslednji takav let bio je pre dva dana kada su Francuzi poleteli sa aerodroma Zemunik, leteli iznad južnog dela Hrvatske, preko Crne Gore, kod Peći ušli na KiM, odakle kontrolišu kompletan deo severa Kosmeta kao i zonu Raške oblasti, deo centralne Srbije sve do Bujanovca i Vranja, odakle su se vratili u Zemunik", navodi Mlakar.
Po njegovim rečima, NATO konstantno vrši izviđanje teritorije Srbije, i iz pravca Rumunije, sada i iz Hrvatske, a u tom kontekstu treba gledati i nedavni upad balona ili bespilotne letelice iznad Valjeva, kada je Vojska Srbije podigla MIG-ove.
"U okviru toga najavljen je i dolazak 146 Britanaca na teritoriju Kosmeta", kaže Mlakar.
Naš sagovornik podseća da je NATO posle bombardovanja i dolaska na KiM imao tešku artiljeriju na Kosmetu, ali da je ona povučena posle 2003. godine.
"Sad treba videti šta će dopremiti, ali prevashodno će to biti samohodne haubice. Verovatno britanske, možda poljski laki topovi kalibra 105 mm. Pošto Britanci trenutno obnavljaju svoju samohodno artiljeriju, kupuju švedske haubice, ostaje nejasno šta će oni dovesti na KiM pošto su veliki deo tog arsenala već dali Ukrajini. Da li će oni, da li će neko drugi iz NATO pakta odraditi taj deo posla ostaje otvoreno, a tu treba imati u vidu i Rumune, pošto se, koliko sam shvatio, i rumunski kontingent sprema na Kosovo i Metohiju. Francuzi su nedavno deo borbene tehnike dopremili u Bosnu i Hercegovinu železnicom. NATO ponovo pojačava vojno prisustvo na prostoru Balkana", kaže Mlakar.