Predstavnici nevladinih organizacija i građanski aktivisti uputili su premijeru Milojku Spajiću i svim ministrima u kabinetu inicijativu da se Crna Gora pridruži državama koje su kosponzori rezolucije UN o genocidu u Srebrenici.
"Budući da se podrazumeva da će Crna Gora 2. maja glasati za rezoluciju, smatramo da treba da učini i korak više i pridruži se grupi od trenutno 18 država sveta koje su je kosponzorisale i koje razumeju važnost izgradnje mira", navodi se u inicijativi upućenoj premijeru Miloju Spajiću.
Inicijativa se obrazlaže time da bi "Crna Gora trebalo da bude među pokroviteljima pomenute rezolucije, s obzirom na njenu specifičnu poziciju u regionu i na dosad usvojene dokumente vezane za ratove 1990-ih".
Kako navode, na to moralno obavezuju Rezolucija Skupštine Crne Gore iz 2009. godine o prihvatanju Rezolucije Evropskog parlamenta, kojom se Crna Gora odredili prema ovom navodnom genocidu, usvajanjem Rezolucije o negiranju genocida u Srebrenici u Skupštini Crne Gore u junu 2021. godine
Idu čak i dalje, navodeći da kosponzorstvo predstavlja i "državničku obavezu koja proizlazi iz ovih rezolucija" i bilo bi u "potpunom skladu sa dosadašnjim državnim odlukama Crne Gore, kao i sa spoljnopolitičkim prioritetima".
"Vlada koja s ponosom ističe pomirenje kao jedan od svojih prioriteta, kojoj je stalo do istine, pravde i oslobađanja novih generacija od teških okova prošlosti treba i mora da pokaže doslednost i inicijativu u ovom procesu. Deklarisanje Crne Gore kao jednog od kosponzora najavljene rezolucije UN-a bi predstavljalo potvrdu ove doslednosti i čin kojim bi Crna Gora potvrdila svoje deklarisane prioritete i pokazala da njena zvanična platforma ima stabilan moralni oslonac", istakli su.
Inicijativu je, osim nevladinih organizacija, podržalo i više građanskih aktivista, među kojima i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović, ali i bivša ministarka evropskih poslova Crne Gore Jovana Marović.
"Rezolucija ima moralnu težinu, ali ostaje otvoreno pitanje da li su društva poput Srbije sposobna i voljna da postignu moralnu veličinu", objavila je Sonja Biserko na nalogu na Iksu.
Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) podržala je inicijativu da Crna Gora sponzoriše Rezoluciju Ujedinjenih nacija (UN) o genocidu u Srebrenici, saopšteno je iz te stranke.
"DPS je partija koja se snažno zalaže za očuvanje sećanja na žrtve genocida u Srebrenici i partija koja godinama najglasnije ponavlja da se ovakav nezapamćeni zločin više ne sme ponoviti", navodi se u saopštenju DPS-a.
I iz opozicione Bošnjačke stranke su poručili da je Crnoj Gori mesto među kosponzorima rezolucije.
Abazović: Ne bih voleo da čin glasanja za rezoluciju podigne tenzije
Lider Građanskog pokreta URA i bivši crnogorski premijer Dritan Abazović izjavio je danas da ne bi voleo da čin glasanja za rezoluciju o Srebrenici na Generalnoj skupštini UN dovede do širih tenzija.
On je u izjavi za Tanjug rekao da smatra da je većina političkih elita zainteresovana za mir, stabilnost i progres, da je potrebno da se ide napred a ne unazad, napomenuvši da se nada da ova rezolucija neće podići tenzije u regionu.
"Očekujem da se možda zvanična Srbija ne složi sa onim što bude glasanje Crne Gore, ali stavovi Crne Gore su od ranije poznati, nisu uopšte promenjeni u prethodnom periodu. Mislim da će oni imati jednu konzistentnost kada je u pitanju glasanje", naveo je on.
Podsećamo, iza rezolucije, osim Nemačke i Ruande kao glavnih pokretača stoje i Turska, Jordan, Malezija, Severna Makedonija, Sjedinjene Američke Države, Novi Zeland, Albanija, Holandija, Finska, Lihtenštajn, Slovenija, Republika Irska, Italija, Francuska.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kazao da nam nisu veliki izgledi po pitanju rezolucije o Srebrenici u UN jer protiv sebe imamo najdominantnije svetske sile sa Zapada i poručio da ćemo se boriti.