Političarka koja bi Severnu Makedoniju izvela iz NATO-a: Mi smo zapadna kolonija kojoj treba remont

Najnovija inicijativa da se donese rezolucija kojom će događaji u Srebrenici biti proglašeni za genocid, prema mišljenju Biljanke Vankovske, kandidatkinje Levice na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji, "u najmanju ruku je diskutabilna zbog političke pozadine, a najviše zbog licemerja".

"U vreme kad se u Gazi vrši genocid, za koji Zapad nema ni oči ni uši, odlučio je da geopolitički disciplinuje Srbiju za zločin koji je procesuiran i koji se dogodio 1995. godine", primetila je.

Nakon 33 godine "navodne nezavisnosti", Makedonija se nalazi u evropskoj subperiferiji kao zapadna kolonija sa stanovništvom koje je najsiromašnije i najnesrećnije u Evropi i ogromnim odlivom mozgova, ističe Vankovska, koja se zalaže za izlazak ove države iz NATO-a.

Komentarišući kako Levicu neki nazivaju "proruskom partijom", Vankovska, u intervjuu za "Politiku" kaže da se u tome naročito pokazuje strah vladajućih elita koje podržavaju zapadni faktori.

Kandidatkinja za predsednicu Severne Makedonije traži izlazak iz NATO-a

"Mi se zalažemo za izlazak zemlje iz NATO-a, preispitivanje vazalske pozicije prema EU, raskidanje takozvanog Ohridskog sporazuma koji je uveo binacionalnu državu u kojoj danas vlada tiranija albanske manjine nad većinom, otvaranje spoljne politike na sve četiri strane sveta, na osnovu politike miroljubive konzistencije i saradnje na ekonomskom i kulturnom planu", ukazuje Vankovska.

Ona navodi da je neophodan potpuni "remont države" počev od donošenja novog ustava umesto postojećeg "oktroisanog od strane zapadnih snaga". Zalaže se za vojnu neutralnost, bližu regionalnu saradnju i solidarnost sa progresivnim pokretima u Evropi.

"Razlozi za izlazak Severne Makedonije iz NATO-a su višeslojni, a najpre bezbednosni, demokratski i antimilitaristički. Članstvo u najmoćnijem vojnom savezu koji vodi rat u Ukrajini nije donelo ništa dobro maloj i siromašnoj Makedoniji. Mi smo među 18 članica koje izdvajaju više od dva odsto BDP-a, nalazimo se na liniji fronta, a oružje plaćamo svojim siromaštvom", navodi sagovornica "Politike".

Vankovska navodi da siromašnoj državi, sa problemima na etničkom i socijalnom planu članstvo u ovoj Alijansi ne garantuje nikakvu bezbednost. Uz to, promena imena države dogodila se, kako ona tvrdi, zbog ulaska u NATO, a ne u EU.

Makedonska levičarka dodaje i da albanskim političkim faktorima nije dovoljna federalizacija zemlje, te da žele da je političkom ucenom "i libanizuju".

Ona se osvrnula i na dogovor albanskih partija da neće formirati vlast sa pobednikom ako se u Ustav ne unese i promena – izbor predsednika u parlamentu.

"Sada kada su dobili i prvog albanskog premijera čiju funkciju vrši bivši komandant OVK Talat Džaferi, sledeća ambicija im je da dobiju potpredsednika republike ili predsednika i to putem ucena u parlamentu. Već 20 godina DUI i Ali Ahmeti su kingmejkeri u domaćoj politici, a ovo je samo nastavak te ambicije", zaključila je Vankovska.