Pozivam one koji lobiraju protiv usvajanja ove rezolucije da to prestanu činiti i da podrže njeno usvajanje. Genocid u Srebrenici, u srcu Evrope, ne sme biti zaboravljen i negiran. Ovo je veliki ispit i za Ujedinjene nacije.
Ovo je na zatvorenim konsultacijama na Ist Riveru poručio bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović, koji je tom prilikom naveo i devet ključnih ciljeva i argumenata za usvajanje skarednog teksta koji bi žig genocidnosti utisnuo na čitav srpski narod i poslužio kao osnov za dalji obračun sa Republikom Srpskom i njeno utapanje u unitarnu Bosnu.
On se preko Atlantika otisnuo sa hrvatskim članom Predsedništva, kako bi zajedno lobirali za usvajanje dokumenta. No, prema informacijama "Novosti", početak nije bio ohrabrujući po njih, iako su, bez sumnje, veliki izgledi da rezolucija bude usvojena u Generalnoj skupštini UN. Naime, u svrhu prezentacije pomenutog akta, misija BiH pri UN preksinoć je organizovala brifing, na koji je od planiranih 200 došlo svega 50 gostiju, od kojih je samo tridesetak bilo iz sveta diplomatije.
Ovaj tandem organizuje i radni ručak na kojem se očekuje prisustvo predstavnika Amerike, Nemačke, Francuske, Albanije Grčke, Irske, Italije, Malezije, Novog Zelanda, Pakistana, Palestine, Ruande, Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije, Senegala...
I Bećirović i Komšić su na zatvorenim konsultacijama pokušali da prodaju svoj providni trik - da pomenuta rezolucija nije uperena protiv srpskog naroda, već samo protiv onih koji su počinili zločine. Naveli su da "nijedan genocid nakon Drugog svetskog rata nije tako detaljno dokumentovan kao onaj u Srebrenici".
Bećirović je u svom govoru naveo da je "temeljni cilj izgradnja održivog mira, i ohrabrivanje procesa pravde, istine i poverenja u BiH i regiji Zapadnog Balkana".
"Proces pomirenja se mora sastojati od sveukupnog oporavka društva, priznavanja genocida i zločina, prepoznavanja žrtava, te kažnjavanja zločinaca, ali sa fokusom na ishod koji će promovisati mir i pravdu", piše on, zaboravljajući, recimo, da istakne da Naser Orić, legionar smrti, nikada nije kažnjen za organizaciju i sprovođenje masakra nad 3.500 srpskih civila u srebreničkom kraju.
Takođe, Bećirović je naveo da je težnja teksta "okretanje prema budućnosti, ne prema prošlosti". A šta je ovaj dokument nego okretanje prema prošlosti? Podsećamo, na istom mestu, pre svega nekoliko dana, odbačen je ruski predlog da se raspravlja o 25. godišnjici NATO agresije na SRJ, upravo sa istim argumentom koji su izneli zapadni mentori Bošnjaka - okrenimo se budućnosti, a ne prošlosti.
"Usvajanje ove rezolucije bi nesumnjivo dugoročno pomoglo i ohrabrilo proces pomirenja unutar Bosne i Hercegovine, kao i u regiji u celini", ređao je dalje član Predsedništva BiH.
Kako je za ovih 30 godina izgledala želja za pomirenjem, najbolje svedoči to što se nijedan bošnjački ili hrvatski političar nije poklonio senima nedužnih Srba brutalno likvidiranih u Bratuncu, Skelanima ili Kravici. Možda je i najperfidniji deo iz Bećirovićevog obraćanja onaj u kojem navodi da su "Srbi, Bošnjaci, Hrvati i ostali, kao i svi građani naše države, integralni deo bosanskohercegovačkog jedinstva u različitostima".
Kako u praksi izgleda to negovanje razlika, najbolje svedoči i to što je Sarajevo, uz svesrdnu pomoć nelegalno izabranog visokog predstavnika Kristijana Šmita, Srbima zabranilo da proslavlja svoj, u miru ustanovljeni, Dan Republike Srpske.
Pomenuti ciljevi rimuju se sa decenijskom težnjom da se konzervira narativ o genocidu, kako bi trajno obeležili sve buduće generacije Srba i olakšali put do njihovog utapanja u unitarnu Bosnu. U smislu da stigmatizovani zločinci moraju biti manji od makovog zrna i da put njihovog pročišćenja mora biti kroz odustajanje od onoga što su u svom genocidnom pohodu stekli - a to je Republika Srpska.
Podsećamo, u nacrtu rezolucije traži se da se 11. jul proglasi međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji će se obeležavati svake godine; da se bezrezervno osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici i pozivaju države članice da čuvaju utvrđene činjenice; da je potrebno, kroz obrazovne sisteme, razvijati odgovarajuće programe, takođe u znaku sećanja i u cilju sprečavanja revizionizma i prevencije genocida u budućnosti; da treba bezrezervno osuditi veličanje osoba osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici...