Ofanzivu bivšeg slovenačkog predsednika za mesto posrednika između Beograda i Prištine, Lajčak je propratio rečima da "to mora da bude neko koga ljudi na Zapadnom Balkanu vide kao neutralnog", što u Pahorovom slučaju ne može biti dalje od istine.
Nekadašnji slovenački predsednik je krenuo u snažnu medijsku i političku ofanzivu, kako bi sebi obezbedio mesto naslednika Miroslava Lajčaka kao medijatora EU za dijalog Beograda i Prištine. Pošto je prošle sedmice putem ljubljanskih državnih medija ("Delo") pustio buvu da mu se osmehuje dobro plaćena funkcija, sada je otišao i korak dalje tako što je u Ljubljani krajem ove sedmice okupio svoju opskurnu organizaciju "Prijatelji Zapadnog Balkana" na dvodnevnoj konferenciji o sudbini država regiona na putu ka EU. Na skupu učestvuje 28 govornika iz 19 zemalja, uključujući mnoge, mahom odslužene državnike i diplomate.
Konferencija se odvija pod paskom instituta "Prijatelji Zapadnog Balkana", koji je Borut Pahor osnovao baš zgodno, u martu ove godine. Lajčaku mandat ističe u avgustu, pa je sastanak u Ljubljani zapravo paravan za Pahorovu samopromociju. Sedmoricu bivših predsednika, među kojima je i Boris Tadić iz Srbije, u subotu je primila i slovenačka predsednica Nataša Pirc Musar.
Mnogi od njih su članovi savetodavnog odbora Pahorovog instituta, koji ima 16 članova iz 12 zemalja i koji se, kako piše na sajtu - "finansira iz sopstvenih aktivnosti i uz pomoć donacija". Među njima je nekoliko poznatih političkih ličnosti, među kojima se ističe bivša visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton, bivši premijer Švedske Karl Bilt, bivši premijer BiH Zlatko Lagumdžija, bivši predsednik Bugarske Rosen Plevnelijev, bivša hrvatska premijerka Jadranka Kosor…
Predsednica Slovenije je ovim povodom išla Pahoru na ruku, pa je povodom njegove konferencije i sama ugostila i bivšeg nemačkog ministra spoljnih poslova Jošku Fišera, bivšeg člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića, bivšeg predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, a našao se tu i Vuk Jeremić (na drugom kraju sobe u odnosu na Tadića).
"Mir na Balkanu neće biti moguć ako nastavimo da budemo svedoci igara velikih sila, nejedinstva i verskih tenzij", izjavio je tom prilikom bivši predsednik Bugarske Rosen Plevnelijev.
On je pozvao zemlje Zapadnog Balkana da ojačaju svoje demokratske institucije: "Ako ojačate ove institucije, niko neće moći da vas spreči da uđete u EU".
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić podsetio je da je tokom njegovog predsedavanja bilo veliko interesovanje Srba za članstvo u Evropskoj uniji.
"Ali danas svega oko 40 odsto Srba podržava članstvo u EU. To više nije na vrhu srpske političke agende", vajkao se Tadić.
Svoj poseban doprinos skupu, a naročito Pahorovoj kandidaturi dao je i Miroslav Lajčak, koji se u petak veče pojavio i u vestima u 22 časa na državnoj RTV Slovenija.
"Dve stvari su ključne za budućnost čitavog regiona: prva je funkcionalnost Bosne i Hercegovine, a druga je normalizacija odnosa Kosova i Srbije", podvukao je Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine.
Priznao je da Evropska unija uopšte nije bliže proširenju, uz utešnu primedbu da je "sada blizu da ozbiljnije nego ranije krene u proširenje".
"Imamo novu situaciju, novi zamah, ironično ili paradoksalno - izazvan je ruskim napadom na Ukrajinu. Evropska unija je počela da razmišlja više geopolitički. Jedan od zaključaka je da se moramo ozbiljno pozabaviti proširenjem. EU se priprema na to, ali prvo su potrebne određene reforme. Zapadni Balkan, međutim, još treba ubeđivati. Kažu, sve smo to već čuli, pa se ništa nije desilo, zašto bismo vam sada verovali. Ali dozvolite mi da kažem – ovaj put mislimo stvarno", rekao je Lajčak za TV Slovenija.
Na pitanje voditelja TV dnevnika, koga Lajčak vidi kao najboljeg kandidata da nasledi njegovu funkciju, slovački diplomata nije oklevao: "Svakako nam treba neko ko poznaje regiju, razume je, koga ljudi u okruženju vide kao neutralnog i ko ima značajno (političko) iskustvo".
"Kosovski gubernator"
Na tom mestu je potom javno, u programu uživo, pružio punu podršku Pahoru u kome je prepoznao, da ironija bude potpuna – nekoga ko ne pripada miljeu Zapadnog Balkana, jer, kako se frazarenjem dostojnim Pitije izrazio Lajčak, "njegova lična percepcija uloge Slovenije jeste da je veoma blizu ovom prostoru, ali ne i njegov deo". U čemu je pronašao Pahorovu prednost za novu političku rolu na Balkanu.
Poznato je, međutim, da Pahor, ako prenebregnemo činjenicu da dobro poznaje region, s obzirom na to da je i sam ponikao iz njega, ima više mana nego vrlina koje bi smele da ga lansiraju na novu funkciju "kosovskog gubernatora". Izbor Pahora bi naime prekršio nepisano pravilo da posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine ne može biti neko iz regiona, već neutralna osoba.
Tu se skriva razlog Lajčakove nezgrapne opaske da Slovenija nije deo tog političkog miljea.
Ne smemo zaboraviti ni da je Pahor u prošlosti ustrajno i veoma glasno zastupao stavove kojima je dosledno podržavao Prištinu i zapadne centre moći, kada je u pitanju otcepljenje južne srpske pokrajine.
Lajčak je na pitanje novinara da li bi bila prednost ili slabost za Pahorovu kandidaturu pripadnost regiji Zapadnog Balkana, odgovorio jasno, naime, da je njegova "lična percepcija uloge Slovenije da je veoma blizu tom prostoru, ali je ne vidim kao njegov deo, što je (Pahorova) prednost".
Kao svoj najvažniji uspeh, Lajčak je izdvojio Sporazum na putu normalizacije, nazvan i Ohridski sporazum, jer "pruža solidnu osnovu za normalizaciju odnosa".
"Nažalost, zbog onoga što se dešava na terenu i brojnih kriza, nismo mnogo napredovali u njegovoj implementaciji. Zato će najveći izazov za mog naslednika biti da postigne usvajanje ovog dokumenta i njegovu iskrenu implementaciju", zaključio je Lajčak.