Dilema bojkota ili izlaska na izbore 2. juna uspela je da razjedini "Srbiju protiv nasilja". Prvi put ovaj politički blok prilikom odlučivanja nije ispoštovao princip većine, pa se uprkos većinskom stavu da se izađe na izbore ova koalicija pocepala u više frakcija.
Stranke koje se zalažu za bojkot zbog toga se suočavaju sa otkazivanjem poslušnosti na lokalu, pa je Stranka slobode i pravde (SSP) ostala bez beogradskog odbora, a i novosadski se sprema da izađe na izbore uprkos odluci "centrale".
"Proglas" kao izgovor, Hila proglasili za neprijatelja
Najokoreliji u stavu da bi trebalo bojkotovati izbore je upravo lider SSP-a Dragan Đilas koji, pravdajući svoju odluku, pita: Kako ćemo pogledati ljudima iz "Proglasa" u oči?
"Mislite li da je fer da se u koaliciji SPN donese odluka bez konsultacija sa 'Proglasom' i NADOM", upitao je Đilas.
Zašto Đilas oseća veću odgovornost prema grupi "Proglas", nego prema svojim biračima?
Kako je RT Balkan već pisao, iza naizgled spontano okupljene grupe intelektualaca u "Proglasu" stoje Građanske inicijative koje finansiraju ambasada Sjedinjenih Američkih Država, nezaobilazni NED - američka Nacionalna zadužbina za demokratiju koja je još od osnivanja dovođena u vezu sa delovanjem CIA. Ova grupa nedavno je najavila mitinge i tribine širom Srbije na kojima će pozvati građane da ne glasaju.
Interesantno, za razliku od ove grupe, američki ambasador Kristofer Hil na nedavnim pregovorima vlasti i opozicije izjavio je da nije za bojkot izbora. Na to je najburnije reagovao opet Đilas.
"Prvog dana posle pokradenih izbora dali ste identičnu izjavu kao i Marija Zaharova – da se radujete nastavku saradnje sa režimom. Savetovali ste ljudima koji su se borili za slobodu da idu kući i slave praznike, čime ste se jasno svrstali na stranu Aleksandra Vučića. Nismo vas poslušali. Nastavili smo borbu", poručio mu je Đilas.
Zbog ove političke zavrzlame postavlja se pitanje odnosa SAD prema prozapadnoj opoziciji, imajući u vidu citirane disonantne tonove.
Hila su često označavali kao oca koalicije "Srbija protiv nasilja", a sada se pokazao kao njihov ubica, kaže analitičar Đorđe Vukadinović, uz ogradu da ne tvrdi ni da je američki ambasador bio prvo, kao ni da mu bila namera da postane drugo.
"Preporuka ili molba Hila je bila dovoljno jaka da većinu koalicije prelomi u drugom pravcu, čak uprkos njihovom očiglednom interesu da ostanu zajedno", kaže Vukadinović za RT Balkan.
Hteli su u Hilu da pronađu saveznika, a on je čovek koji dolazi iz zemlje u kojoj se političke borbe razrešavaju na izborima, ukazuje analitičar Dejan Vuk Stanković.
"Šta da vam kaže Hil? Da bojkotujete izbore i da onda preuzme obavezu da ih on organizuje? To nije njegov mandat," dodaje Stanković.
Opozicija pucala sebi u glavu
To što se opozicija razjedinila tako da neki izlaze na izbore a neki ne, fatalno je i pogubno po taj blok, jer se ujedinjenoj i pred ove izbore dodatno uvezanoj vlasti koja izlazi na zajedničkoj listi, suprotstavlja jedna pocepana i nesložna opozicija, napominje Vukadinović.
"Mislim da su toga u opoziciji trenutno više svesni birači nego lideri, zato zadržavam dozu mogućnosti da se stvari u narednim danima drugačije obrnu. Sadašnje stanje je takvo da je to fatalno ne samo po rezultat, već i po samu sudbinu opozicije", smatra naš sagovornik.
Napominje i da će svakim danom rasti tenzije među opozicijom, te da će pasti sve više teških reči i optužbi ko je kriv za takav rasplet.
"Mislim da je ovo, ne pucanje sebi u nogu – nego u glavu", ocenjuje Vukadinović i veruje da su takvoj odluci opozicije doprineli spoljni uticaji, delom vlasti, a pogotovo uticaj američkog ambasadora.
Dejan Vuk Stanković sa druge strane smatra da od načina nastupa, kampanje i odnosa u opoziciji koji će se kristalisati nakon razlaza, kao i toga šta će uraditi koalicija NADA, zavisi izborni rezultat opozicije.
"Šansa da zadrže isti broj glasača koji su imali u decembru je minimalna, a da porastu u biračkom telu je nemoguće. SNS će iskoristiti sve greške opozicije, a koliki će nivo pobede teško je proceniti, ali verovatno će moći samostalno da formiraju većinu u Beogradu", ocenjuje Stanković.
On ostavlja mogućnost da pojedine stranke bojkotuju beogradske, a izađu na lokalne izbore, što ocenjuje kao vrhunsku političku nedoslednost.