Godinama se o tome šuškalo, poslednjih meseci i otvoreno najavljivalo, ali sada je ucena Brisela postala i formalna - ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije (EU) usvojili su izmene i dopune poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom što znači da je priznanje "Kosova" sada i zvanični uslov za uzlazak Srbije u "evropsku porodicu".
Izmene, koje su ministri usvojili, odnose se na obaveze Srbije koje proizlaze iz sporazuma postignutih sa Prištinom prošle godine u Briselu i Ohridu, a ovim potonjim se, kao što je već poznato insistira na defakto i dejure priznanju "Kosova" kao samostalne države. Nakon što je Savet ministara EU odobrio ovaj tekst, on će biti zvanično upućen Beogradu kao tekst pregovaračke pozicije EU za poglavlje 35.
U usaglašenom tekstu u poglavlju 35, u koji je uvid imao Radio slobodna Evropa, navodi se da će napredak Srbije u pristupnim pregovorima sa EU biti vođen napretkom zemlje u pripremama za pristupanje.
To će se, kako se navodi, "meriti posebno u odnosu na kontinuirano angažovanje Srbije na vidljivom i održivom unapređenju odnosa sa Kosovom, kao i drugim zahtevima sadržanim u tački 23. pregovaračkog okvira".
U tekstu se ističe da Srbija treba u potpunosti da sprovede obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu normalizacije između "Kosova" i Srbije, prema njegovom Aneksu za implementaciju, dogovorenom 18. marta 2023. godine.
"Sve rasprave u vezi sa primenom Sporazuma odvijaće se u okviru dijaloga uz podršku EU", navodi se u usaglašenom tekstu izmena poglavlja 35 u pregovaračkom okviru Brisela i Beograda.
Suštinski, Ohridski ugovor, koji srpska strana svakako nije ni potpisala, sada je dakle, "na silu" uključen u pristupne pregovore i postaje važeća obaveza Srbije.
Povodom formalnog usvajanja ovih izmena, predstavnik EU Peter Stano izjavio je da su i Srbija i Kosovo prihvatile da njihove obaveze koje proizlaze iz Sporazuma na putu normalizacije postanu sastavni deo njihovih evropskih integracionih puteva.
Prema njegovim rečima, aneks implementacije zaključen u Ohridu u martu 2023. godine takođe odražava tu posvećenost dveju strana.
"Pozdravljamo današnje usvajanje od strane Saveta ažuriranih privremenih mera, uključujući i Sporazum u poglavlju 35 pristupnih pregovora Srbije. Očekujemo da obe strane implementiraju sporazum i sve druge obaveze u okviru dijaloga koji je u toku, jer je to ključno za njihove evropske puteve", rekao je Stano.
Zvanični pregovori Srbije sa Briselom o članstvu u EU počeli su 2014. godine, nakon godina ucena, pre svega saradnjom sa Haškim tribunalom, a Beograd i Brisel saglasili su se tad oko pregovaračkog okvira u kome je u 49 tačaka definisano šta sve Srbija mora da ispuni kako bi postala članica EU.
Kosovo i Metohija, srpska pokrajina koja se tada našla u poglavlju 35 nazvanom "osnovna pitanja" sada međutim figurira kao i prvo i osnovno pitanje – pitanje kojim Evropska unija direktno ucenjuje Srbiju.
"Ako se ozakoni da je priznanje nezavisnosti tzv. Kosova uslov za članstvo u EU, to otvara pitanje daljeg statusa pregovora i da li EU zaista želi Srbiju kao članicu. Srbija ima svoj Ustav i stav da neće da prizna nezavisnost Prištine, što Brisel zna. Prema tome, oni donose političku odluku da onemogućuju dalje pregovore sa Srbijom ukoliko to postane deo pregovaračkog okvira. Srbija će reći da mi nećemo da priznamo Kosovo, te da se EU u tom smislu izjasni da li želi da nastavi pregovore sa Srbijom, kao članicom UN, sa njenim međunarodno priznatim granicama ili želi nešto drugo. Mi ćemo tražiti od njih da se izjasne", rekao je nedavno diplomata Zoran Milivojević.
Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS) u februaru su predali predlog kojim bi obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i aneks njegove primene, usaglašen u Ohridu, formalno postale sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u EU.
Vučić je ranije rekao da je moguće da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog procesa poglavlja 35, ali je više puta ukazao i na to šta je to što Srbija prihvata, a šta ne može da prihvati. On, međutim, tvrdi da u Ohridu ništa nije potpisao, jer tzv. Kosovo nije međunarodno priznata država sa kojom bi mogao da potpiše međunarodni sporazum i istakao da su crvene linije za Srbiju – priznanje nezavisnosti i članstvo tzv. Kosova u UN.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavno je, povodom izmena poglavlja 35, istakla da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno rekao koje su crvene linije - "ne tzv. Kosovo u Ujedinjenim nacijama, ni u bilo kakvim organizacijama, institucijama UN".