Srbija i Balkan
Tajna dokumenta otkrivaju: Uloga Britanije u propagandnom ratu za vreme NATO agresije
Srpskoj javnosti je trebalo predstaviti propagandu o KiM i Slobodanu Miloševiću "na način koji ne otkriva britanske otiske prstiju", piše tadašnji šef Združenog komiteta za obaveštajne poslove Majkl Peknam u jednom od dokumenata
Kabinet bivšeg premijera Tonija Blera, britansko Ministarstvo odbrane i tajne službe direktno su diktirale propagandni rat protiv bivše Jugoslavije za vreme NATO agresije 1999. godine, otkrivaju dokumenti britanskog MO sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti.
Svrha propagandne kampanje bila je da se u britanskoj i srpskoj javnosti opravda NATO agresija, ali i da "utiče na ponašanje" jugoslovenskih snaga putem psiholoških operacija, piše novinar Patrik O'Rajli za "Diklasifajd".
Ova propagandna kampanja bila je od presudnog značaja, jer su, kako navodi O'Rajli, izveštaji zapadnih zvaničnicima o albanskim žrtvama bili debelo preuveličani, dok je vazdušna nadmoć NATO-a bila ozbiljno dovedena u pitanje zbog velike oblačnosti i sposobnosti jugoslovenskih snaga da izbegnu vazdušne napade.
Diktiranje sadržaja nezavisnim medijima
Prvi dokument na koji se O'Rajli poziva je pismo koje je ministar za štampu Alister Kempbel poslao šefu kabineta premijera Tonija Blera Džonatanu Pauelu 15. aprila 1999, u kojem Kempbel piše da je "kontrola i koordinacija" medijske kampanje NATO-a od suštinskog značaja, "pošto se propagandna bitka ne dobija samo putem činjenica, već i putem poruke, i načina na koji se poruka šalje".
U pismu se takođe ističe značaj "kreiranja događaja i priča" – drugim rečima, podmetanje sadržaja koji će novinske agencije objavljivati, i kojim će se se oblikovati svest javnosti o NATO agresiji.
"Ne bi trebalo da prođe ni dan u kojem mi ne diktiramo ili ne utičemo na uredničke komentare i uređivačku politiku u svakoj većoj zemlji", naglašava Kempbel u pismu.
Koordinacija sa britanskim Ministarstvom odbrane
U dokumentu, koji datira ranije istog meseca, ističe se da je Kempbelov zamenik Godrik Smit već isplanirao "hrpu argumenata i članaka" za britanske medije.
Tako je za "Sandej telegraf" pripremljena tema pod naslovom "Kancelar Šreder objašnjava zašto je Nemačka morala da reaguje", a u predlogu se ističe da su "kolege u Nemačkoj... u vezi" sa britanskim Ministarstvom spoljnih poslova.
Drugi predlog je bio da "San" piše o "anonimnom pilotu u akciji nad Kosovom", a koji je trebalo da bude delegiran "Ministarstvu odbrane na obradu".
Dokumenti pokazuju da je strategija za britanske medije bila koordinisana sa direktorom za informacije i vesti Ministarstva odbrane, Unom Mjurhed, a koja je kasnije priznala da je njena uloga bila da obezbedi da "medijska operacija" MO bude "efikasna".
Takođe su uloženi napori za pronalaženje "ključnih regionalnih urednika" za brifing, "fider servisa" za emitovanje propagande putem radija, kao i "reportera sa lokalnim kredibilitetom" koji bi plasirali istu na televiziji.
U ove svrhe, opskurna Jedinica za strateške komunikacije je trebalo da ponudi "ključne kontakte" i podršku kako bi se "ostvarilo najbolje pokriće".
"Britanska perspektiva"
Šef Združenog komiteta za obaveštajne poslove Majkl Peknam je u pismu Blerovom savetniku za spoljne poslove Džonu Soersu pisao da je Forin ofis "uložio značajne napore" u emitovanje vesti u Srbiji.
Pored intenzivnijeg emitovanja "Bi-Bi-Sijevog vorld servisa", ističu se veći napori Britiš satelajt njuza (BSN), čije dnevne vesti "pod uredničkom kontrolom Forin ofisa" ponovo "emituje crnogorska televizija".
O'Rajli napominje da je BSN u potpunosti finansirao Forin ofis, te da je njihov stadržaj emitovao na 400 kanala širom sveta do 2003. godine.
Skrivanje "britanskih otisaka prstiju"
Peknam takođe otkriva aktivnosti "Koordinacione grupe u kabinetu" premijera kojom je predsedavao ser Ričard Gozni, a koja je imala "zadatak da u Srbiju doturi nepristrasne informacije" o događajima na KiM i "zloupotrebi vlasti" od strane predsednika Slobodana Miloševića "i njegovih pajtaša".
To je trebalo učiniti "na način koji ne otkriva britanske otiske prstiju", ističe Peknam.
"Grupa je zatražila od naših ambasada u susednim zemljama da unesu materijal u lokalne medije. Takav materijal bi pročitali i neki Srbi", naglasio je on.
Psihološke operacije za podršku agresiji
Sledeći dokument iz sredine aprila, sa potpisom direktora kombinovanog ratovanja u britanskom MO, brigadira Majkla Lorija, otkriva aktivnosti tzv Grupe 15 za informacionu podršku u Makedoniju, koji je trebalo da se uključe u "kampanju psiholoških operacija zarad podrške operacije Savezničkih sila (kodno ime za NATO agresiju)".
Ta jedinica je trebalo da proizvodi propagandne pamflete koji će se bacati iznad pozicija jugoslovenske vojske, ali i "generisanje prikladnih saj-op tema i poruka za emitovanje" na drugim mestima.
Međutim, O'Rajli ističe da ovi pamfleti nisu imali željeni efekat, dok je "Vašington post" pisao 1999. godine kako oni nisu imali nikakvog učinka u pokušaju da demorališu jugoslovensku vojsku i približe populaciju Srbije NATO-u.
Prenaglašavanje učinka bombardovanja i civilnih žrtava
Britanski parlament je u izveštaju iz godine nakon NATO agresije priznao da su NATO mediji "preuveličali efikasnost vazdušnih napada" i da su "procene učinjene štete" po jugoslovenske snage "daleko precenjene".
Takođe se priznaje tvrdnja da je "Alijansa uveliko preuveličala broj ubijenih civila među kosovskim Albancima" i da je "moglo više da se učini kako bi se pružile tačne informacije o stvarnom broju ubistava na Kosovu".
Međutim, O'Rajli napominje da se u istom izveštaju ističe da je strategija britanskog Ministarstva odbrane bila "uspešna" u "mobilisanju međunarodnog i britanskog javnog mnjenja".
Takođe se ističe da su, zahvaljujući "instrumentalnoj" ulozi Kempbela, britanski napori bili ključni "u 'spasavanju' NATO medijske operacije".
