Srbija je treća na Balkanu i prva na prostoru bivše Jugoslavije kada je reč o potrošnji na odbranu, pokazuju rezultati istraživanja Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
Grčka i Rumunija i dalje troše najviše, dok se na začelju nalaze Moldavija, Crna Gora i tzv. Kosovo, a analiza pokazuje da, u skladu sa evropskim trendovima, vojni budžeti i nastavljaju da rastu u (skoro) svim balkanskim državama.
Koliko Srbija, a koliko zemlje u regionu troše na odbranu?
Prema podacima SIPRI-ja, Srbija je tokom 2023. potrošila 2,13 milijardi dolara, što je oko 400 miliona više u odnosu na prethodnu godinu.
Srbija po tom parametru zauzima ubedljivo prvo mesto na Zapadnom Balkanu, pošto na odbranu troši više od preostalih pet država i entiteta zajedno.
Drugo mesto zauzima Albanija sa 397 miliona, a za njom slede Severna Makedonija (266 miliona), BiH (216 miliona), tzv. Kosovo (133 miliona) i Crna Gora (114 miliona).
Kada je reč o čitavom Balkanu, prvo mesto tradicionalno zauzima Grčka, koja naodbranu troši oko 7,73 milijarde dolara. Ispred Srbije se nalazi i Rumunija, koja za vojsku izdvaja 5,61 milijardi dolara.
Srbija se, međutim, nalazi ispred Bugarske (1,92 milijardi), Hrvatske (1,44 milijarde) i Slovenije (907 miliona). Na samom začelju u širem regionu se nalazi Moldavija, koja godišnje izdvaja svega 93 miliona dolara za odbranu.
Potrošnja na odbranu kao procenat BDP-a
Iako je većina država na Balkanu član NATO-a, samo jedna od njih poštuje pravilo kojim je propisano da bi članice tog savezna trebalo da troše dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) na odbranu.
Reč je, naravno, o Grčkoj, koja tradicionalno izdvaja znatno više od tog iznosa na odbranu - tokom 2023, Atina je u tu svrhu potrošila 3,23 odsto BDP-a.
Nekoliko zemalja se nalazi blizu praga od dva odsto, ali su i dalje "kratke": Bugarska (1,85), Hrvatska (1,78), Albanija (1,74) i Severna Makedonija (1,7). Za njima zaostaju Crna Gora (1,63), Rumunija (1,61) i Slovenija (1,34).
Na samom začelju liste nalaze se države i entiteti koji nisu članice Alijanse: tzv. Kosovo (1,25), BiH (0,81) i Moldavija (0,55), koja se ponovo nalazi na začelju.
Zanimljivo je da se Srbija po ovom parametru nalazi na visokom drugom mestu na Balkanu, sa čak 2,85 odsto BDP-a koji izdvaja za odbranu.
Ko je najviše povećao vojni budžet?
Porast potrošnje na odbranu zabeležen je u gotovo svim evropskim državama, pa tako ni Balkan nije izuzetak.
Procentualno najveći porast vojnog budžeta zabeležen je u Moldaviji, koja na odbranu troši duplo više nego 2022. godine. Za njom sledi Albanija, čiji je budžet za odbranu porastao 73 odsto.
Njih slede Bugarska (+34), BiH (+30) i Srbija (+34) i tzv. Kosovo (+23). Vojni budžet Severne Makedonije porastao je za 21, Slovenije za 17, a Hrvatske i Crne Gore za po 16 odsto.
Rumuni na odbranu izdvajaju "svega" osam odsto više nego 2022, dok je pad vojnog budžeta zabeležen jedino u Grčkoj - koja troši 11 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.