Za godinu dana cena za kilogram živog praseta skočila je za trećinu, pa se postavlja pitanje da li će omiljena srpska disciplina - prvomajsko roštiljanje, ali i priprema vaskršnje trpeze, obilovati specijalitetima kao što su pečenje, pljeskavice i ćevapčići.
U poređenju sa cenama od prošlog Vaskrsa, kada je za kilogram prasetine trebalo od 550 do 700 dinara, cena za kilogram žive vage svinjetine ove godine dostigla je 800 dinara. Međutim, nije isključeno da će doći do novog rasta kako se približavaju 1. maj i Uskrs, objavile su agencije.
Od roštilja - samo luk
Situacija nije drugačija ni kada je reč o roštilju.
Za kilogram ćevapa u marketima treba izdvojiti od 660 do 730 dinara. Svinjski vrat može da se kupi za 620 do 780 dinara po kilogramu, dok bela vešalica staje od 570 do 720 dinara.
Ražnjići mogu da se nađu po ceni od 690 do 900 dinara po kilogramu, dok je roštiljska kobasica oko 600 dinara po kilogramu.
U pečenjarama se svinjsko pečenje kreće i do 2.500 dinara po kilogramu.
Upoznati sa problematikom navode da je stočni fond u državi davno uništen i osim što prasadi nema ni za zub, o čemu govore i prošlogodišnji rezultati popisa poljoprivrede prema kojem je svinjarstvo za 10 godina opalo za 34 odsto, postoji i drugi problem - smanjena godišnja potrošnja svinjskog mesa.
Naime, dok je u Evropskoj uniji taj prosek 31,8 kilograma, prosečni stanovnik Srbije godišnje pojede tek 16 kilograma svinjetine.
Neki proizvođači svinja trljaju ruke, drugi odustaju
Dok određeni proizvođači prasadi trljaju ruke jer posle dve godine napokon posluju u plusu, mnogi su i pored skoka cene rešili da zatvore svoje farme.
"Odustajem od svinjarstva, ostale su nam još tri-četiri krmače i kad ih prodamo, završavamo sve. Nije tačno da se prasad prodaje po 800 dinara/kg, kod nas u Mladenovcu ide do 600 dinara i pored takve cene im ostaje meso. Mislim, mogu ja da tražim i 1.000, ali nemaju ljudi para", za RT Balkan kaže Vesna Nenadović sa farme u okolini Mladenovca koja proizvodi prasad već pet godina.
Ona dodaje da su inputi skupi, koncentrati, vakcine, semenjenje, te da nemaju računicu da nastave da se bave svinjarstvom.
Sa druge strane, Dušan Kovačević sa farme svinja kod Novog Sada za naš portal priznaje da se farmeri napokon oporavljaju.
"Cena se kreće oko 700 dinara po živoj vagi. Zadovoljan sam, posle svih situacija sa cenom kukuruza, svinjskom kugom, skupim gorivom i ostalim. Ima kupaca, kupuje se za tov uglavnom, za pečenjare i mesnu industriju, retko na komad", otkriva nam sagovornik.
Proizvodnji svinja u Srbiji nedostaje najmanje 10 odsto mesa, koje se, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) za 2022. godinu, najčešće uvozi iz Španije, Mađarske, Danske i Ruske Federacije.
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS za RT Balkan kaže kaže da se situacija, što se tiče proizvodnje svinjskog mesa, nije preterano promenila od prošle godine.
"U trgovinama svinjetina nije poskupela, ova cena od 800 din/kg za prasad je više pokušaj da se ostvari neka veća zarada, ali mislim da treba gledati drugu stranu - cena nekog proizvoda može da raste, ali je pitanje da li to može da se kupi. Svinjsko meso je palo po potrošnji u odnosu na sve druge vrste mesa, na prvom mestu je piletina. A promenile su se i druge navike potrošača i njihov odnos prema Prazniku rada, Uskrsu, Božiću - kupuje se onoliko koliko može da se potroši, nema viškova ni velike potrošnje", navodi Budimović.
Sekretar PKS-a naglašava da rastom cena ne može da se poboljša situacija u stočarstvu, već da bi trebalo sistemskim merama podići broj svinja a samim tim i proizvodnju svinjskog mesa kako bismo imali dovoljno za potrošnju, a posle i izvoz.
"Fali nam svinja za preradu svinjskog mesa i proizvode od mesa", zaključio je Budimović.