Izrael nikada nije prihvatio da se zločin u Srebrenici nazove genocidom, kaže Jahel Vilan, izraelski ambasador u Srbiji i dodaje da bi po tom pitanju trebalo verovati značajnim i važnim autoritetima i istoričarima kao što su Efraim Zurof, Jehuda Bauer ili Gedeon Grajf.
Prema Vilanovom mišljenju, korišćenje termina genocid u slučaju Srebrenice je pogrešno i daje iskrivljenu sliku o događaju.
"Ne kažem da je Holokaust jedini genocid, bilo je još genocida širom sveta. Ali, kada Srebrenicu nazovete genocidom, po mom mišljenju to umanjuje važnost tog termina koji bi, smatram, trebalo da se koristi samo za genocide. Eto i Izrael je pozvan u Hag zbog navodnog genocida u Gazi. Za mene, Srebrenica ne bi trebalo da se naziva genocidom", rekao je Vilan u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik.
Pitanja kao što je Srebrenica ne treba da budu politička
On navodi da ne zna kako će proći glasanje o predlogu o rezoluciji o Srebrenici, koju je, podsećamo, samoinicijativno, bez odluke Predsedništva BiH, predložio šef misije BiH pri UN, Zlatko Lagumdžija. Ipak, kako kaže, Izrael je zemlja koja je najviše propatila od UN i razume o čemu se radi.
"Ne radi se o istorijskim činjenicama, niti o moralnim aspektima, radi se o politici. Sve u UN je politika i samo politika i postoje standardi za jednu zemlju, a drugi standardi za druge zemlje. I, nažalost, većinu vremena trpimo od takve formule po kojoj funkcionišu UN. Možda će Srbija trpeti od iste politike UN-a, ali po mom mišljenju, takva pitanja treba da se rešavaju na moralnom i pravnom nivou, nikako da se mešaju sa politikom", ističe Vilan.
Kada pitanja poput Srebrenice jednom uđu u politiku, to nikako nije dobro za istorijske, pa ni za moralne činjenice, dodaje on. Niko se ne pita šta bi rezolucija donela Bosni i Hercegovini.
Vilan, kako kaže, ne razume kako je moguće da su mnoge evropske države priznale zločin u Srebrenici kao genocid.
"Verujem da zemlje treba da se zapitaju, posebno kada dolaze u UN, koje su više politički motivisane nego što su posvećene istorijskoj istini, šta će takva odluka doneti regionu, Bosni i Hercegovini, kako će uticati na stabilnost te države – pozitivno ili negativno. Nažalost, ne mislim da rezolucija nosi neku pozitivnu poruku ili ideju da ta država treba da ostane ujedinjena", zaključuje on.