Pojedini politički krugovi u Nemačkoj i Francuskoj nameravaju da odlože glasanje o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope, smatra novinar nemačkog "Frankfuter algemajne cajtunga" Mihael Martens.
"U Evropi se trenutno vodi borba oko toga da li najmlađoj evropskoj 'državi' (Kosovo, samoproglašeno 2008. godine) treba dozvoliti da se pridruži najstarijem klubu evropskih demokratija (Savet Evrope, osnovan 1949. godine). To je takođe borba za evropski kredibilitet", napisao je Martens na društvenoj mreži "Iks".
Ističe da iako Francuska i Nemačka ne odlučuju same po tom pitanju, one igraju centralnu ulogu u odlučivanju.
"Zbog toga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno posetio Pariz i agitovao protiv članstva 'Kosova'. Prištinski premijer Aljbin Kurti je prošle nedelje bio u Berlinu da vodi kampanju za prijem 'Kosova' u SE. Fokusirao se na razgovore sa političarima iz SPD-a, stranke kancelara Olafa Šolca, a sastao se i sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok", naveo je novinar.
On naglašava da bi polazna pozicija zapravo trebalo da bude više nego jasna, jer je velika većina (više od 80 odsto) poslanika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope nedavno glasala za prijem "Kosova" u članstvo.
"Parlamentarna skupština nije postupila iz hira, već nakon pažljivog pregleda od strane više nadležnih organa, specijalnog izvestioca, grčke konzervativke Dore Bakojani, i posebno angažovanih pravnika. Proces je trajao mnogo meseci. Na kraju tog procesa, 131 poslanik je glasao za i samo 29 protiv članstva 'Kosova'. Ali poslanici ovde nemaju konačnu reč. Ovo pripada ministrima spoljnih poslova zemalja članica SE, koji će se sastati u maju", navodi Martens.
Dalje piše da, međutim, u Berlinu i Parizu (ali i u drugim prestonicama) izgleda da postoje krugovi koji nameravaju da ignorišu glasanje svojih parlamentaraca i umesto toga odlože glasanje o zahtevu za članstvo 'Kosova', ignorišući kriterijume.
"Ovi krugovi kažu da pre nego što se može glasati o molbi Prištine, 'Kosovo' mora da dozvoli osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO) kako bi se obezbedila prava srpske manjine. Čini se da ova linija razmišljanja postoji i u nemačkoj kancelariji. Ali kada se bolje pogleda, ovaj zahtev ne znači ništa drugo do davanje prava veta Srbiji na prijem 'Kosova', iako takav veto nije predviđen statutom SE. Hajde da pogledamo šta je istina: Beograd i Priština su se još 2013. godine, u sporazumu koji je posredovala EU u Briselu, složili da na 'Kosovu' mora postojati ZSO", podsetio je nemački novinar.