Srbija i Balkan
Koju poruku Si šalje posetom Beogradu na dan NATO bombardovanja kineske ambasade?
Još jedna važna poruka ove posete jeste da Srbija neće menjati svoju spoljnu politiku ni stav kada je reč o saradnji sa trećim zemljama, van kolektivnog Zapada, kaže karijerni diplomata Zoran Milivojević
"Nismo zaboravili dug u krvi koji NATO duguje kineskom narodu zbog bombardovanja kineske ambasade u Jugoslaviji", izjavila je prošle godine, na godišnjicu bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjung.
Kao potvrda ovog stava, koji Narodna republika Kina ponavlja već godinama, od 1999. i NATO bombardovanja njihove ambasade u Beogradu, kada je smrtno stradalo troje kineskih novinara i ranjeno više radnika ambasade, u Beograd, 7. i 8. maja, upravo na godišnjicu napada, stiže kineski predsednik Si Đinping.
"Kina podriva međunarodni poredak zasnovan na pravilima? Nije li NATO taj koji je pogazio međunarodno pravo i osnovne norme koje regulišu međunarodne odnose, mešajući se u unutrašnje stvari drugih zemalja i upuštajući se u ratove, čime je naneo patnju milionima ljudi širom sveta", izjavila je prošle godine Hua podvlačeći još jednom stav da Kina niti je zaboravila napad koji je NATO kasnije nazavo "greškom", niti planira da to uradi.
"Dolazak predsednika Si Đinpiga u Beograd na godišnjicu bombardovanja kineske ambasade podsećanje je Kine na ponašanje Amerike i poruka da Amerika ne računa da Kina neće štititi svoje interese i da tako nešto zaboravlja. Ovo posebno u svetlu poštovanja međunarodnog prava i zalaganja za svetski poredak koji se zasniva na principima i standardima uz podsećanje na protivpravnu i mimo SB i međunarodnog prava agresiju na Srbiju uz stav da NATO nije neko ko donosi mir nego naprotiv", kaže za RT Balkan karijerni diplomata Zoran Milivojević, komentarišući posetu kineskog predsednika Srbiji.
Po njegovim rečima glavna poruka posete je "potvrda čeličnog prijateljstva Srbije i Kine".
"Kina u ovom trenutku Srbiju vidi kao glavnog političkog partnera i prijatelja u Evropi. Ova poseta će još više utvrditi srpsko-kinesko prijateljstvo i strateško partnerstvo, i još jedna važna poruka svetu jeste da Srbija neće menjati svoju spoljnu politiku ni stav kada je reč o saradnji sa trećim zemljama, van kolektivnog Zapada. To je odgovor na ono što se Srbiji iz EU stalno prebacuje, da reducira svoje odnose sa Ruskom Federacijom i Kinom. Ova poseta je poruka da to tog neće doći", kaže Milivojević.
Naš sagovornik smatra i da je izbor zemalja koje u ovom trenutku kineski predsednik posećuje u Evropi veoma indikativan.
"To je u prvom redu Francuska koja je u ovim vremenima, kada se govori o ratnim temama, vodeća vojna sila u EU, nuklerana sila i stalna članica SB UN, dakle vodeća zemlja. Francuska je sada ta koja u ime Evropske unije govori o vojnim pitanjima. Drugo, to je uzvratna poseta Makronu koji je prošle godine bio u Kini. Treće, Francuska se zalaže za autonomiju Evrope i autonomiju Evropske unije što znači praktično neku vrstu suvereniteta i samostalnosti kada je reč o uticaju Amerike. U neku ruku vraćanje na De Golovu politiku. Kina tu vidi sagovornika druge vrste u odnosu na druge zemlje koje su potpuno pod dominacijom Amerike. Videlo si i kako je poseta Šolca Kini prošla, Šolc je trčao u Kinu a Si Đinping dolazi u Evropu. Prema tome, razlika je ogromna", kaže Milivojević.
Kada je reč o Mađarskoj i Srbiji to su dve zemlje, konstatuje sagovornik, koje Kina pored Grčke tretira kao prijatljske zemlje u Evropi.
"Kada je reč o nama, potpuno je jasno da nema odricanja od saradnje sa Kinom. Znači, Kina ostaje najveći strani investitor kada je reč o infrastrukturi u Srbiji, tu je Bor gde su za dve godine uložili dve milijarde, tu je Smederevo, stupiće na snagu i sporazum o slobodnoj trgovini. Srbija će na osnovu tog sporazuma biti kineski prozor na evropsko tržište", zaključuje Milivojević.
Novinar Branko Žujović, dobar poznavalac spoljne politike Kine kaže da "Kina ne zaboravlja i Kina više nije drugorazredna sila čije je diplomatsko predstavništvo moguće bombardovati, tobože slučajno i bez posledica".
"Mislim da je to jedna od ključnih poruka koje će Si Đinping uputiti svetu, počevši od 7. maja, tokom svoje posete. Druga Sijeva poruka mogla bi da bude upućena EU. To su stanice Sijeve posete: Beograd i Budimpešta. Čini se da Kina želi da pokaže da poštuje zemlje koje su kadre da vode, makar dobrim delom, suverenu politiku", kaže Žujović.
On podseća da su Kinezi "konfučijanski strpljivo i sa dubokim razumevanjem geopolitičke situacije u svetu podneli bombardovanje svoje ambasade u Beogradu".
"Naša starija koleginica Vang Džimin, sa kojom sam imao zadovoljstvo da radim u Pekingu, u redakciji Kineskog međunarodnog radija, te tragične večeri dvoumila se da li da iz svog beogradskog stana ode na uobičajeno druženje sa kolegama. Iz nekog razloga, nije otišla. Da jeste, danas verovatno ne bi bila živa ili bi bila težak invalid. Nikada od Vang nisam čuo nijednu reč mržnje, iako su, na pravdi Boga, potpuno nedužne, stradale naše i njene kolege i njeni vrlo bliski prijatelji. Njen konfučijanski mir ne znači da je Vang sve zaboravila i da su Vang ubistvom naših kolega slomili. Naprotiv", reči su Žujovića.
On napominje da je Evropska unija najvažniji spoljnotrgovinski partner Kine i "Kina će učiniti sve sa svoje strane da ne ugrozi taj plodonosan odnos".
"Sa druge strane, EU nije spremna da bude više od američkog potrčka u geopolitičkim i međunarodnim ekonomskim odnosima. To znači da postoji mogućnost, koja se dobrim delom već ostvarila, da će Brisel, nauštrb evropskih interesa, slediti interese SAD u svojim odnosima sa Kinom. To smo jasno videli na primeru rata u Ukrajini koji je, na zaboravimo to, počeo 2014. godine. Brisel sada, zajedno sa SAD, od Kine zahteva da prekine svoju saradnju sa Rusijom. Ukoliko bi pristala na tako nešto, Kina bi pristala na uslovljavanja. Blinken je čak rekao da će SAD preduzeti mere ako Kina ne postupi tako, što je nedopustivo", smatra Žujović.
Po njemu, "pozadinsko zračenje" kinesko-evropskih odnosa, uostalom i kinesko-američkih, osim kineske podrške Rusiji, jeste i nagli razvoj kineske automobilske industrije.
"Sjedinjene Američke Države i EU sada treba da se odrede prema činjenici da Kina, nakon što je izbila u svetski vrh na planu infrastrukturne izgradnje, proizvodnje vozova i železničke, te električne opreme, kao i visokotehnoloških proizvoda poput pametnih telefona i računara, te solarnih panela i drugih visokih tehnologija, sada preuzima, odnosno uveliko je preuzela primat u automobilskoj industriji. Kina je lane proizvela 30,16 miliona automobila i prodala skoro sve, od ukupno nešto više od 90 miliona ukupno proizvedenih automobila u celom svetu. To je nova oblast svetske ekonomije čiji vrh osvaja Kina, to je novi korak u uspostavljanju multipolarnog sveta i postavlja se pitanje kako će tržišta, ali i vlade EU i SAD reagovati. U toj činjenici vidim deo ovog novog talasa histerije na Kinu i njene kompanije, poput osnivača društvene mreže Tik-tok. Uz rusko napredovanje u Ukrajini, dolazak kvalitetnih kineskih automobila po povoljnim cenama jeste noćna mora Zapada", kaže Žujović.
