Mediji, oglašivači i evroparlamentarci: Ako hoćeš "istinu", plati reklamu

Kad profesija počne da sluša krupni kapital ili neki drugi interes, onda je potpuno jasno da je istina fatalno ugrožena, kaže predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije Slobodan Radičević za RT Balkan, povodom zahteva evroparlamentaraca da se velike kompanije ne oglašavaju u "proruskim medijima"

Najefikasnije sredstvo borbe protiv propagande i dezinformacija su činjenice, pa ipak čini se da za ovim oruđem čelnici Evropske unije najređe posežu, iako su im usta puna borbe protiv "proruskih dezinformacija", "prokremaljskih medija", "ruskog propagandnog rata".

Poslednju od mera predložili su ovih dana članovi Evropskog parlamenta koji su u pismu upućenom na adrese više kompanija, vlasnika velikih brendova, zatražili od njih da prestanu da se reklamiraju u "prokremaljskim medijima na Balkanu… koji šire štetne dezinformacije". Jedan od potpisnika pisma bugarski poslanik Andrej Kovačev objasnio je za "Politiko" da su "anti-demokratski narativi malignih sila ozbiljna pretnja našoj demokratiji", naročito "u ovoj ključnoj izbornoj godini".

Mešati se u poslovnu politiku kompanija i nalagati im gde će da se oglašavaju, a gde ne, terajući ih da procene vrše ne prema gledanosti nekog medija i njegovom medijskog opsegu, nego prema uređivačkoj politici, vrlo je ozbiljna stvar. Još je ozbiljnije, s novinarske tačke gledišta, povezivati prihode od reklama sa uređivačkom politikom.

Naročito za jednu ozbiljnu demokratiju kakvom samu sebe predstavlja ona u Evropskoj uniji. A koju evropske vlasti zdušno brane od "prokremaljske propagande" još od prvog dana marta 2022. kada su ugašeni ruski mediji u EU. Treba, dakle, da imate ozbiljan razlog da biste nalagali privatnoj kompaniji kako će da troši svoj novac. A da to ne zvuči kao ucena ili žargonski rečeno "reket".   

Iz pisma evroparlamentaraca, onako kako ga je preneo "Politiko", saznajemo da su se na ovako drastičan potez zadiranja u poslovne i uređivačke politike, evroparlamentarci odlučili da bi zaštitili integritet svog izbornog procesa, kako se to obično kaže, od, ni manje ni više, nego medija sa Balkana. Da ne bi neka srpska televizija, na primer, uticala na nekog glasača u Francuskoj.

Jer u tekstu "Politika" pominju se samo srpske televizije (Pink i Hepi) kao ogledni primeri gde se ne sme trošiti na reklamiranje. Nema pomena čak ni jedne druge balkanske zemlje, osim Bugarske i to na jednom mestu gde se navodi odgovor kompanije "Lidl" da nemaju ugovorne odnose ni sa jednim "proruskim medijem u Bugarskoj".

Poslanici, kako se dalje navodi, traže od kompanija da "stanu uz istinu i integritet preraspodeljujući svoj budžet za oglašavanje dalje od platformi koje ugrožavaju ove osnovne vrednosti". Dakle, da svojim novcem nagrade medije, koji po oceni evroparlamentaraca brane "istinu", poput one o "ničim izazvanom napadu" Rusije na Ukrajinu. Jer veliki sukobi zemalja, kao što nas istorija uči, počinju bez ikakvog razloga. 

Šest dana nakon početka sukoba u Ukrajini, 1. marta 2022, EU je ugasila Sputnjik i RT u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji, kao i RT na engleskom jeziku.

"S obzirom na ozbiljnost situacije i kao odgovor na ruske akcije destabilizacije situacije u Ukrajini, u skladu sa osnovnim pravima i slobodama prepoznatim u Povelji ljudskih prava, posebno u skladu s pravom na slobodu izražavanja i slobodu informisanja", kako je navedeno u obrazloženju odluke.

Navedeno je i da je "propaganda (Ruske federacije) stalno i uporno ciljala evropske političke partije, naročito tokom izbornog perioda, kao i civilno društvo, tražioce azila, ruske etničke manjine, rodne manjine i funkcionisanje demokratskih institucija EU i država članica".

Više od dve godine nakon odluke da se u ime slobode informisanja ugasi šest medija, što je bio samo početak, "ruske dezinformacije" i dalje plaše Evropsku uniju. 

Ako su sankcije bile neuspešne, zašto onda "istiniti mediji" sa pokrivenošću neuporedivo većom od onih "proruskih" i pod direktnom zaštitom države, i dalje ne uživaju poverenje većine građana. Već im treba pomoć državne administracije da opominje velike oglašivače gde će plaćati reklame.

Reč je o uceni i kanalisanju kapitala kojim se zadržava i čuva jedna slika sveta, to je jedno od mišljenja koje zastupa teze da se "može kupiti druga strana, drugačije mišljenje ili suzbiti propaganda", kaže za RT Balkan predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije Slobodan Radičević.

"Jasno je da čim pomislite da možete da kupite nekoga ugrožavate njegovu slobodu", dodaje naš sagovornik.

Kako napominje, postoji mnogo i lokalnih i međunarodnih savršenih mehanizama i zakona da mediji koji zaista šire dezinformacije budu sankcionisani, ali je došlo vreme da se oni savršeno ne primenjuju.

"Uostalom kad profesija počne da sluša krupni kapital ili neki drugi interes onda je potpuno jasno da je istina fatalno ugrožena", naglašava Radičević.

On ističe da se uvek mora omogućiti drugoj strani da postoji.

"Trebalo bi vraćati u život teško ugroženi dijalog i sve ono lekovito što on donosi u odnosu sa drugima i drugačijima, uključujući čak i one koje doživljavamo kao neprijatelje", zaključuje Slobodan Radičević.